Izvor: Politika, 23.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazne za "mačke u džaku"
Promet piratske robe po pravilu se ne kažnjava zatvorskim kaznama
"Politika" je nedavno u Zavodu za intelektualnu svojinu kao nosilac autorskih prava zaštitila "Politikina" slova u ćiriličnoj i latiničnoj verziji koja su tokom jednog veka postala prepoznatljiv simbol lista. Istovremeno oglasom su sva pravna i fizička lica obaveštena da se ubuduće uzdrže od neovlašćene upotrebe a ukoliko su natpise svojih firmi ispisale baš "Politikinim" slovima, trebalo bi da to promene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u roku od 60 dana.
Ovakva upozorenja su neophodna, jer registracija autorstva kod nadležnih organa nije i automatska zaštita od zloupotrebe i prisvajanja tuđe intelektualne svojine. Tako je i u svetu, a čini se da i kod nas ima više razloga za zebnju.
Međunarodna alijansa za zaštitu intelektualne svojine u izveštaju o pirateriji u 68 zemalja proletos je navela da bi, zbog stepena kršenja autorskih prava našoj zemlji pravo mesto bilo na listi 27 zemalja pod prismotrom, odnosno na "watch" listi. Da je borba protiv falsifikata raznih vrsta kod nas u povoju, svedoči i to što su u martu ove godine u Srbiji prvi put javno uništeni piratski nosači zvuka, slike i programskih zapisa, odnosno blizu 350 hiljada komada piratske robe. Ljudi koji više godina vode borbu za poštovanje autorskih i drugih prava su ovaj potez ocenili kao istorijski trenutak.
Iako nismo daleko odmakli u zaštiti intelektualne svojine i borbi protiv zloupotreba, Miloš Mitić, advokat iz kancelarije Janković, Popović, Mitić (koja zastupa klijente u slučajevima povrede autorskih i srodnih prava) smatra da su se stvari u poslednjih nekoliko godina ipak promenile. Do 2000. godine na domaćem tržištu ogroman broj stranih proizvoda, video i muzičke kasete, patike, sportska oprema, cigareta, u najvećem postotku bili su falsifikati, uglavnom švercovani. Takva roba, kaže Mitić, mogla se najnormalnije kupovati na ulicama, a prodavci piratskih kaseta, recimo ispred Studentskog kulturnog centra, nisu prezali ni od policije, koja ih uostalom i nije uznemiravala u poslu.
– Zakon je postojao i tada, ali su bile drugačije okolnosti, vreme sankcija. Do 2000. godine vladao je period mraka u borbi protiv piraterije svih vrsta, a u tim godinama su se na nekim televizijama neovlašćeno prikazivali i najnoviji filmski hitovi – podseća Mitić.
Čak i kad znaju da je reč o falsifikatu kupci se odlučuju za takvu robu zbog niže cene. Dok u zapadnoj Evropi CD disk sa najnovijim filmskim hitom staje oko 20 evra, kod nas se piratska verzija može nabaviti i za 100 dinara. Možda jesu jeftinije, ali piratske kopije kod niza proizvoda mogu biti i veoma opasne.
Mitić i njegov kolega advokat Žarko Borovčanin kažu da niko zapravo ne zna šta smo u proteklim godinama sve pojeli, popili i kakve hemijske preparate koristili kupovinom falsifikovane robe.
– To, međutim, nije jedini problem, jer možete da zamislite kakve opasnosti prete kada se koriste falsifikati delova za avione ili automobile, a i to se dešava – kaže Mitić.
Cela priča o povredi prava žiga, dizajna i uopšte o neovlašćenom korišćenju prava intelektualne svojine kod nas se ne iscrpljuje samo piratskim kopijama mobilnih telefona, diskova, patika, već su na tom spisku i namirnice, crkveni kalendari, pa sve do knjige i dečjih slikovnica koje pojedini domaći izdavači objavljuju bez odobrenja autora. Zbog obilja falsifikata iz uvoza, stiče se utisak da se kod nas slabo štiti samo intelektualna svojina drugih. Istina je da smo podjednako nemarni i prema sopstvenim autentičnim proizvodima. Ajvar, tipičan srpski proizvod, zaštićen je kao slovenački proizvod. Drugi bolje brinu o svojim brendovima.
Pred austrijskim sudom posle 20 godina okončan je spor da li se čuvena saher torta pravi s buterom ili s margarinom. Dva proizvođača sporila su se oko autorstva recepta da bi se posle dosta vremena utvrdilo da autentičan kolač prave oni koji koriste buter. Etiketa originala proizvođačima naravno donosi kupce i profit.
Nedozvoljenih kopija razne robe ima i dalje, ali se sagovornici slažu da ima i pomaka u borbi sa falsifikatorima. Početkom oktobra Trgovinski sud u Beogradu objavio je u našem listu presudu u kojoj se kaže da je trgovinsko preduzeće "Obuća Metro" iz Vrbasa povredilo međunarodno zaštićen žig nemačke "Pume" stavljanjem u promet patika s krivotvorenim žigom proizvođača. Tu je i slučaj sa nemačkom firmom Bajersdorf koja proizvodi "nivea" kozmetičke preparate.
Advokat Borovčanin kaže da su se ovoj kancelariji obratili, jer su u jednom domaćem trgovinskom lancu pronašli neoriginalne proizvode sa svojom etiketom. U prodavnice je roba stigla preko domaće firme, dobavljača koji ju je nabavio iz uvoza. Trgovinska kuća koja je falš preparate stavila u promet, kaže sagovornik, možda to i nije znala, ali dobavljačka firma koja je takvu robu uvezla mogla je, recimo, po ceni znati da kupuje mačku u džaku. Za utehu je što kao mala zemlja nismo i proizvođači piratskih kopija, jer Mitić i Borovčanin kažu da u praksi nisu nailazili na takve slučajeve.
I kad se jedan lanac falsifikata prekine, pitanje je šta biva s dobavljačima. Neretko pokaže se da je reč o preduzećima specijalizovanim samo za šverc određenih falsifikata, često su to fantomske firme. Roba se zapleni, a potraga za vlasnicima, odnosno firmom, pokaže da takvih nema. Iako deluje obeshrabrujuće, jer često se ne stigne do ključnih igrača, Mitić smatra da se svakim otkrivanjem falsifikata postiže određeni efekat. I druge zemlje s više iskustva u tome nisu uspele da iskorene ovakve zloupotrebe, a "takav posao i ne može nikad biti jednom zauvek okončan".
Zakonski mehanizam, istina, postoji, ali sagovornik podseća da još nije u dovoljnoj meri razvijena svest o potrebi zaštite intelektualne svojine. To važi kako za kupce falsifikata tako i tužioce i sudove.
– Koliko je do sada bilo pravosnažnih sudskih krivičnih presuda kojima su ljudi koji su prekršili tuđe autorsko pravo osuđeni na kaznu zatvora? Postoje samo simbolične uslovne kazne, a kada pogledamo koliko ima piraterije i povreda autorskih prava, mislim da mere sudova nisu adekvatne. Sve se, po pravilu, završi nekom novčanom simboličnom kaznom – zaključuje Mitić.
--------------------------------------------------------------------------
Zloupotreba i loga slova "Politike"
Naš list zaštitio je svoja autorska prava na originalnim slovima "Politike" a brojni su primeri da iste slovne znake, slova inspirisana tipografijom secesije, koriste vlasnici ćevabdžinica, pekara, fotografskih radnji ili auto-škola ispisujući njima nazive svojih firmi. Osim ovih, naša slova koriste i u političke svrhe. Nije odoleo ni Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije. Svoju kampanju za bojkot ustavnog referenduma započeo je promocijom letka na kome je ispod zaglavlja "Politike" plasirao svoje političke naume...
Advokati, iz ugla zakona, smatraju "da je u pitanju očigledna povreda prava intelektualne svojine neovlašćenom upotrebom žiga u svrhe koje nisu za to predviđene", a politička kampanja je jedna od njih.
– Političari, pogotovu u Srbiji, ne vode mnogo računa o sredstvima koja upotrebljavaju. Postoji u tome visoka doza beskrupuloznosti, pa u svojim kampanjama koriste sve što misle da može da im donese neku dobit – kaže Đorđe Vlajić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, i objašnjava:
– Pretpostavljam da je motiv g. Jovanovića, ako je tačno da je koristio log i slova "Politike", da baštini jedan deo loše tradicije "Politike" kada je ona bila vidno deklarisana i ponašala se kao režimski medij. Jovanović je u vrlo oštroj kampanji protiv ustava i vlade, kao i premijera Koštunice lično, to je njegova antireferendumska argumentacija, nešto što koristi da dokaže da je referendum o ustavu nešto što neće doneti dobra Srbiji – tvrdi Vlajić, potpredsednik NUNS-a.
Mada je to legitiman stav ovog političara, Vlajić smatra da negativne kampanje, po pravilu, najviše štete donesu onima koji ih sprovode.
Marija Petrić
[objavljeno: 23.10.2006.]
