Izvor: Politika, 26.Mar.2011, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazna za grešnog Miloja
Miloje Stevanović, koji je konačno isključen iz SPC, ne priznaje sud Eparhije žičke, navodeći da se iz Čačka odselio u Beograd
Čačak – Crkveni sud pravoslavne Eparhije žičke u Kraljevu osudio je mirjanina Miloja Stevanovića (62) na kaznu konačnog isključenja iz crkvene zajednice. Za greh mu je uzeto što je na svoje imanje u Loznici kod Čačka primio odbegle monahe iz Eparhije raško-prizrenske i tako „oformio monašku zajednicu na teritoriji Eparhije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žičke bez blagoslova episkopa” i što je odlazio u Ljuljake, na „bogosluženja” (navodnici sudski) bivšeg episkopa raško-prizrenskog, sada monaha Artemija.
Sud je našao da je Stevanović, ovim, počinio krivična dela svesnog preduzimanja radnji protiv crkvenog poretka, kao i delo odricanja poslušnosti svojoj jerarhijskoj vlasti, stvaranja buna i zavera. Kaznu su odmerili prota Ljubinko Kostić iz Mataruške Banje kao predsednik Crkvenog suda, i počasni članovi, prota Milić Dragović iz Užica i jerej Milan Jordović iz Prilika.
Po optužnom predlogu Crkvenosudskog tužioca, javni pretres održan je 10. marta u Kraljevu, ali se Stevanović nije odazvao pozivu da stane pred pomenuto veće. Umesto toga, on je 1. marta Crkvenom sudu uputio odgovor na optužbu navodeći, pored drugog:
„Zbog nepoštovanja bogoslužbenog poretka, nemilosrdnog gaženja svetootačkog Predanja, kršenja Ustava SPC, propisa o bogosluženju i odluka SA Sabora SPC, kao i zbog brojnih sablazni u Žičkoj eparhiji, došao sam do uverenja da put kojim idu vladika žički i njegovi saradnici nije put koji me vodi ka Hristu i spasenju. Iz tih razloga sam se sredinom 2010. godine odselio iz Eparhije žičke u drugu, nadajući sa da će u njoj biti poštovani svetootačko Predanje i bogoslužbeni poredak, edabi pronašao mir svoj. Otuda je Vaša optužnica irelevantna u svakom pogledu a između ostalog i zbog mesne nenadležnosti episkopa, tužioca i suda, jer nisam Vaš eparhiot.”
Crkveni sud je, međutim, naveo kako ima „materijalna saznanja” da Stevanović ipak živi u Čačku, a optuženi poseduje dokument iz kojeg se vidi da je poziv za suđenje, poslat iz Eparhije žičke, dobio na svoju beogradsku adresu, Ulica Terazije broj 29.
U obrazloženju presude stoji da je Crkveni tužilac ukazao na „raskolnički karakter u delovanju Miloja Stevanovića” još od januara 2008. godine, „prilikom necrkvenog ponašanja trojice sveštenika”. Optuženom je prebačeno da tendenciozno osuđuje vladiku žičkog za navodno „nepoštovanje bogoslužbenog poretka” i to sa „lažnom verom da su on (Stevanović) i sa njim udruženi istomišljenici apsolutno u pravu i da je on svedok Istine”.
Sudsko veće zaključilo je da „okrivljeni Stevanović nije neuk pravoslavac, već svestrano obrazovan čovek i teološki dobro potkovan hrišćanin”, te da je „istaknuti član psevdozilotskog pokreta”. U presudi se kaže:
„To da se lažni borci za `pravu veru` odvajaju od Crkve, kroz čitavu njenu istoriju, nije novina. I monofiziti, i rimokatolici, i protestanti, i starokalendarci, i sad artemiti i ko zna kakvi sve `istinski pravoverni hrišćani` neće reći da je Bog baš sa njima, ali da li je to Istina saznaćemo kada Gospod dođe drugi put sa slavom da sudi živima i mrtvima, otvarajući punoću Carstva kome neće biti kraja”.
Zatim se navodi:
„Ne sude, dakle, ni Crkva ni Hristos Miloju i Artemiju kao što sudi svetovni sud, niti ima bilo kakav interes da od njih pravi `mučenike`. Oni sami sebe osuđuju, a Crkva samo prepoznaje svojim sudom da su Artemije i Miloje našli `bolju crkvu` i `bolje bogosluženje`, i obaveštava svoju decu o toj novosti.”
Presuda se zaključuje poukom da „pravoslavni hrišćani ne smeju i ne mogu da molitveno opšte sa monahom Artemijem ni sa Milojem Stevanovićem”, te da Stevanović ima pravo žalbe Velikom crkvenom sudu u Beogradu, dve sedmice od prijema presude.
– Sude mi što sam gladnog nahranio, žednog napojio i nevoljnome pružio ruku. Sude mi što se Gospodu za spas svoje duše molim zajedno sa monahom Srpske pravoslavne crkve. Ne znam da li da se od toga branim, ili da im odmah sve priznam – kaže Stevanović za „Politiku”.
Posle ove presude, Stevanović je danas jedini Srbin koji je isključen i iz Saveza komunista i iz Srpske pravoslavne crkve. Partijsku kaznu iskusio je još 1983. godine, kao sekretar Opštinskog komiteta SKS u Lučanima, pošto je na jednoj konferenciji u Beogradu na temu socijalističkog morala održao britak govor, predviđajući tada da će se raspasti politički sistem a ekonomski urušiti.
Stevanović nam je rekao da priprema žalbu Velikom crkvenom sudu u Beogradu. On je, inače, u pismenoj odbrani od optužnice eparhijskog tužioca, pred upravo završeno suđenje u Kraljevu, istakao da je isključenje iz crkvene zajednice pandan smrtnoj kazni u civilnom krivičnom pravu i da je „prvi posle cara Dušana Nemanjića koji bi bio kažnjen ovako strašnom kaznom”.
G. Otašević
objavljeno: 27.03.2011
.jpg)
