Izvor: Politika, 17.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazani za rakiju po meri EU
Neregistrovani proizvođači narodnog alkoholnog pića svoj proizvod moći će da koriste isključivo za ličnu upotrebu
Prema novom Nacrtu zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima, privatni proizvođači koji ne budu upisani u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića moći će da peku rakiju samo za sopstvene potrebe i neće moći da je prodaju i šalju na tržište. Svako ko bude želeo da se bavi proizvodnjom i prometom rakije i drugih alkoholnih pića imaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obavezu da se upiše u taj registar.
Dakle, budući zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima stiže pred poslanike Skupštine Srbije, jer i ovaj dokument spada u one bez kojih nećemo moći na evropski put. Čim je 21. oktobra vlada prosledila predlog zakona u parlament, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin istakao je da je takav zakonski predlog urađen po uzoru na rešenja u Evropskoj uniji. Uvođenjem registra biće sprečena nelegalna proizvodnja i promet, kao i i proizvodnja falsifikata. Takođe, biće omogućeno praćenje svih puteva alkohola i kontrola celokupnog procesa proizvodnje, počev od osnovne sirovine do konačnog proizvoda upakovanog u bocu, čime će biti garantovani poreklo i kvalitet rakije.
Imajući u vidu i loše iskustvo sa niškom „zozovačom” koja je svojevremeno došla glave onima koji su je pili, jasno je da bi nekako trebalo kontrolisati ono što se ispeče u oko 250.000 kazana koliko ih u Srbiji, po nekim procenama, trenutno ima. Novim zakonom će biti zabranjeno da se na pijacama i u ugostiteljskim objektima izlažu i prodaju rakija i druga pića u rinfuzi, dakle ljubitelji šljivovice će ubuduće moći u radnjama da kupuju piće samo u originalnom pakovanju. Isto tako, biće zabranjeno da se u proizvodnji rakije koristi etanol sintetičkog porekla.
Branislav Gulan, saradnik u Privrednoj komori Srbiji, podseća da se najveći deo roda šljive, a on je ove godine dostigao 600.000-700.000 tona, potroši za pečenje rakije. Šta bi se, uostalom, sa šljivama radilo kada svega nekoliko hiljada tona može da bude osušeno i prodato u inostranstvu?
– Iskustvo „Jugoimporta”, firme koja je pre nekoliko godina u SAD izvozila između sto i dvesta hiljada litara rakije, govori da se bez tih strogih kontrola i zadovoljavanja vrlo strogih kriterijuma ne može raditi. To je ono što ovaj budući zakon samo sažima na jednom mestu i zamenjuje stari zakon o vinu i rakiji, jer će ova dva pića imati svoje posebne propise – ističe Gulan.
Proizvođač rakije čije se ime ne bude našlo u Registru privrednih subjekata i u Registru proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, moći će da peče rakiju samo za sebe i svoje prijatelje, rodbinu. Pokuša li da je proda bez nalepnice na pijaci, u radnji, ispod tezge, može da očekuje kaznu od pet do trideset hiljada dinara.
Inače, u pomenutom registru proizvođača biće zapisani svi važni podaci o odgovornom licu, podaci o prostorijama u kojima se radi, kao i opremi za proizvodnju. Pobrojano je kako će se čuvati flaše spremne za prodaju, istaknuto da na njima mora biti evidenciona markica sa hologramom. Obavezno je zapošljavanje inženjera poljoprivrede ili stručno rukovođenje proizvodnjom. I još nešto: zakon nalaže vođenje takozvane podrumske evidencije (počev od upotrebljenih sirovina, jačine rakije, do starosti rakije) u pisanoj ili elektronskoj formi i to – tri godine.
R. Popović
[objavljeno: 18/11/2008]
