Izvor: Blic, 12.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazani plići bez donatora
Kazani plići bez donatora
Program narodnih kuhinja u Srbiji u sadašnjem obimu biće zadržan do kraja marta, a već od početka sledećeg meseca Humanitarni biro Evropske unije i Crveni krst Nemačke kao finansijeri i koordinatori ovog programa prestaće da pomažu rad narodnih kuhinja, rečeno je 'Blicu' u Crvenom krstu Srbije.
Povlačenje stranih donatora, kako uveravaju u CK Srbije, nikako neće značiti i gašenje ovog programa, samo će obezbeđivanje hrane i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sredstava za pripremu i distribuciju pasti na domaće organe vlasti. Dragica Kljajić, koordinator programa narodnih kuhinja u CK Srbije, rekla je na jučerašnjem seminaru 'Narodne kuhinje - kako dalje', održanom u Kargujevcu, da je za više od 70 odsto ljudi koji se hrane na narodnom kazanu to jedini obrok u toku dana.
Program narodnih kuhinja u Kragujevcu nastaviće se i posle 31. marta ove godine, zahvaljujući Skupštini grada koja je za ovu namenu iz budžeta izdvojila 5.964.000 dinara. Tim i novcem GO CK će u sopstvenoj kuhinji svakodnevno pripremati i distribuirati obrok za 531 korisnika. Nikola Jovanović iz Crvenog krsta Beograda rekao je za 'Blic' da, sudeći prema tome što se još nije javio neko ko bi dalje finansirao narodne kuhinje u glavnom gradu, postoji mogućnost da se ovaj program u Beogradu ili bar u nekim beogradskim opštinama ugasi. Od 16 beogradskih opština, narodne kuhinje trenutno postoje u 11 opština i u njima se hrani 3.625 ljudi. Najviše je korisnika na Zvezdari - 800, zatim u Lazarevcu - 520, na Voždovcu - 500, u Mladenovcu - 410.
Skupština grada Niša isplanirala je budžetom za 2003. godinu 12 miliona dinara za sufinansiranje rada Narodne kuhinje Crvenog krsta, tako da je izvesno da će ova institucija nastaviti s radom i nakon 31. marta. U Nišu se trenutno priprema 2.900 obroka za socijalno ugrožene, a deo korisnika simbolično participira u pripremi obroka.
- Na osam punktova u Šapcu dnevno se podeli 2.650 obroka, a opština je do sada za pripremu i distribuciju obroka mesečno izdvajala 150.000 dinara. Pokušaćemo da obezbedimo novog donatora, a ukoliko ne uspemo, troškove će pokrivati lokalna samouprava- izjavila je za 'Blic' Nada Jovanović, član IO SO zadužena za socijalna pitanja.
Od nekadašnjih 2.900 korisnika narodne kuhinje u lozničkoj opštini, trenutno je na kazanu svega 281 lice. Od desetak punktova u opštini, na kojima su se delili besplatni obroci, ostala su samo četiri punkta od kojih su dva u Loznici, a po jedan u Banji Koviljači i Zajači. Kako kažu u Crvenom krstu Loznice, spremanje obroka za narodnu kuhinju trenutno finansira SO Loznica iz budžeta, a hranu i dalje doniraju međunarodne humanitarne organizacije.
U dve narodne kuhinje u Priboju obroke svakodnevno koristi 1.080 građana, to jest svaki dvadeseti žitelj grada na Limu. Među korisnicima je i dosta bivših, pa i sadašnjih radnika FAP-a. U drugoj narodnoj kuhinji, koju finansira humanitarna organizacija 'Merhamet' iz Novog Pazara, obroke dnevno koristi oko 500 Pribojaca. Prema rečima rukovodioca kuhinje Behrudina Halilagića, pomoć je obezbeđena samo do juna ove godine. Ekipa 'Blica' Svakodnevno 48.000 obroka
Trenutno se na zajedničkim kazanima u Srbiji hrani oko 48.000 najsiromašnijih - u centralnoj Srbiji 41.000, a u Vojvodini, gde je u ulozi koordinatora Crveni krst Austrije, 7.000 korisnika.
Program narodnih kuhinja u Srbiji datira od 1992. godine, kada je u Beogradu otvorena prva kuhinja za 2.000 korisnika. Maksimalan broj korisnika, oko 100.000, bio je u vreme kada je koordinator programa bio Međunarodni komitet Crvenog krsta. Ekstraprofit u narodne kuhinje?
NIŠ - Prošle nedelje u Nišu je održan sastanak sekretara opštinskih organizacija Crvenog krsta i predstavnika lokalne samouprave sa područja jugoistočne i centralne Srbije kako bi se razmotrile mogućnosti za nastavak programa narodnih kuhinja u Srbiji. Koordinator programa narodnih kuhinja Crvenog krsta Dragica Kljajić izjavila je tada da je od Vlade Srbije već zatraženo da opštinama uputi preporuke da podrže program narodnih kuhinja, a kao potencijalni način pomoći pomenute su i namenske donacije iz republičkih i gradskih robnih rezervi. Ministarstvu finansija je upućen predlog da se deo novca prikupljenog od ekstraprofita usmeri za finansiranje ovog programa. Broj korisnika narodnih kuhinja
Beograd 3.625
Kragujevac 531
Niš 2900
Priboj 1080
Loznica 281
Šabac 2650
Epidemija među decom u 11 okruga
BEOGRAD - Prema epidemiološkim kriterijumima, registrovane su epidemije gripa među školskom i predškolskom decom u 11 okruga (Beograd, Šabac, Kragujevac, Čačak, Kraljevo, Pirot, Leskovac, Vranje, Kikinda, Subotica i Sombor), navodi se u saopštenju Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije 'Dr Milan Jovanović Batut'. Ovaj institut prikupio je i analizirao podatke o prijavljenim slučajevima gripa na teritoriji Srbije, od 3. do 9. marta 2003. godine. Zasad nema epidemije gripa među starijima od 19 godina. Na osnovu pristiglih podataka može se konstatovati da do sada ni u jednom okrugu nije došlo do epidemije gripa u celoj populaciji, već se još uvek radi o lokalnim epidemijama u predškolskim i školskim kolektivima. U prethodnoj nedelji je registrovan porast infekcija gornjih respiratornih puteva u 17 okruga. Prema epidemiološkim kriterijumima, sačinjenim prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, nisu se stekli uslovi za proglašenje epidemije gripa na teritoriji Srbije, navodi se u saopštenju. Turisti hoće na krstarenje u Srbiju
BERLIN - Juče je završen 37. međunarodni sajam turizma, poznat kao internacionalna turistička berza, najveća manifestacija te vrste u svetu. Među 181 nacijom uspešan nastup zabeležile su i Srbija i Crna Gora, koje su se na odvojenim konferencijama za štampu izazvale veliku pažnju strane javnosti.
- Postigli smo konkretne dogovore i aranžmane, vezane pre svega za krstarenje Dunavom. Naime, posredstvom naših agencija ('Putnik' i 'Top turs') ugovorili smo više od 200 pristajanja brodova u Beogradu i Novom Sadu, gde se grade još dva pristaništa. Pored toga sa Nemcima, Holanđanima, Dancima, Norvežanima i drugim pripadnicima zapadnoevropskih zemalja dogovorili smo se i o više kombinovanih tura, sa obilaskom više zemalja balkanskog regiona, gde će i naša zemlja i te kako da profitira. Pored toga u izgledu su programi '72 sata u Beogradu', zdravstveni program na Zlatiboru (pored ostalih i sa Egipćanima), muzički festival 'Exit' u Novom Sadu (za koji interesovanje raste) - rekao je za 'Blic' Slobodan Đukić, pomoćnik ministra za turizam u Vladi Srbije. V. Rakić Nerešena imovinska pitanja, nezaposlenost i bezbednost i dalje glavne prepreke za povratak izbeglih Srba u Hrvatsku Dve trećine ne želi da se vrati
U Srbiji i Crnoj Gori trenutno ima više od 350.000 izbeglica s prostora bivše Jugoslavije. Od toga broja, oko 228.000 došlo je iz Hrvatske, a 122.000 iz Bosne i Hercegovine - izjavio je pre nekoliko dana u Ženevi Dejan Keserović, pomoćnik republičkog komesara za izbeglice.
Podaci kojima raspolažu u beogradskoj kancelariji Visokog komesarijata UN za izbeglice pokazuju da se u postdejtonskom periodu iz Srbije i Crne Gore u Hrvatsku vratilo 48.000 izbeglih, a u BiH 10.000 više. Prema izjašnjavanju iz poslednjeg popisa izbeglih, njih oko dve trećine želi da ostane u Srbiji. Pitanje je, kažu u UNHCR, da li je to stvarni odraz njihovih želja ili je posledica saznanja da povratak ide teško i da su na putu do ognjišta prepreke često velike. Govoreći za 'Blic' o glavnim preprekama povratku izbeglica u Hrvatsku, Andrej Mahečić, portparol beogradske kancelarije UNHCR, kaže da je dolazak u posed svoje imovine problem broj jedan.
- Proces vraćanja imovine praktično je krenuo tek kada se Vlada Hrvatske obavezala da će do kraja prošle godine vratiti imovinu pravim vlasnicima. Obaveza, koju je Vlada sama sebi dala, nije ispunjena, pa su, dosad, od 18.600 zauzetih objekata, vlasnicima vraćene dve trećine. Ostalo je, dakle, da se vrati još oko 6.000 kuća, a rok je produžen do sredine ove godine - objašnjava Mahečić.
Prema njegovim rečima, istovremeno s vraćanjem zauzetih, radi se i na popravci oštećenih kuća. Taj posao započet je tek prošle godine i sada su u toku radovi na 8.000 kuća, a za sledeću godinu Hrvatska se obavezala da popravi još toliko. Međutim, ako bi se nastavilo tom dinamikom, potrebne su godine da se sve oštećene kuće poprave, jer je UNHCR prikupio nešto manje od 40.000 izbegličkih zahteva za obnovu kuća. Novac za popravku devastiranih objekata, kako kaže Mahečić, obezbedila je Vlada Hrvatske iz svog budžeta, a planira se i traženje pomoći od međunarodnih donatora, kako bi posao bio završen što ranije. Hrvatska će, kako je odlučila Vlada, problem bivših nosilaca stanarskog prava, uglavnom izbeglih Srba iz područja koja su najviše stradala u ratnim operacijama, rešiti davanjem u najam kuća ili stanova u državnom vlasništvu, koje će nakon deset godina moći da otkupe. Nosioce stanarskih prava van tih područja, pre svega u gradovima, Hrvatska će tretirati kao građane koji nisu imali stanarsko pravo i oni će stan ili kuću moći da kupe po 'povoljnim uslovima'.
Vlada je odredila rok od godinu dana u kojem bivši nosioci stanarskih prava moraju da podnesu zahtev za rešavanje stambenog pitanja, mada misija OEBS-a u Hrvatskoj upozorava da je to kratak rok.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiji i Crnoj Gori ima 50.000 bivših nosilaca stanarskog prava u Hrvatskoj, a do sada je samo 18.000 podnelo zahtev za vraćanje tog prava, a Hrvatska je najavila da će rešavati samo dokumentovane podnete zahteve. Do sada su najviše zahteva podneli Srbi iz sledećih gradova: u Zagrebu 1.446, Osijeku 1.138, Kninu 1.239, Karlovcu 988, Splitu 803, Zadru 689, Rijeci 317, Gospiću 625, Dubrovniku 140, Ogulinu 104...
- Povratnici se suočavaju i s pitanjem obezbeđivanja sredstava za život. Naš cilj nije samo da fizički vratimo osobu kući već da čovek koji se vrati ima od čega da živi. U prvih šest meseci, koliko povratnicima traje povratnički status, Hrvatska im daje sumu od 20 do 55 evra po članu domaćinstva, zavisno da li povratnici imaju neka lična primanja ili ne. Povratnici takođe od raznih nevladinih i međunarodnih humanitarnih organizacija dobijaju pomoć u vidu stoke, semena, alata za rad, ali sve to nije dovoljno za opstanak. A što se mogućnosti zapošljavanja tiče, situacija se nikako ne može nazvati dobrom - kaže Mahečić.
Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra 'Veritas', ukazuje na još jedan problem koji izbegle odvraća od masovnijeg povratka. Reč je o bezbednosti, jer je Hrvatska procesuirala 4.530 slučajeve zbog navodnih ratnih zločina. Od toga je samo 35 Hrvata, a ostalo su Srbi i pripadnici drugih naroda koji su radili u bivšoj JNA. - Od toga broja, oko 90 je u zatvorima. Od proleća 2001. počeli su preko Interpolovih poternica da jure Srbe i na njima se našlo 395 Srba, od kojih su neki već uhapšeni. Važan je i podatak da je više od 21.000 Srba amnestirano za oružanu pobunu. Međutim, ljudi ne znaju ko je amnestiran, pa ogroman broj strahuje da su i oni u procesu za ratne zločine. Praktično, 100.000 ljudi u najboljoj životnoj dobi živi u strahu, pa je razumljiv njihov stav da je bolje u kolektivnom centru nego u svojoj kući u stalnom strahu od hapšenja - kaže Štrbac. On ističe da će Ivica Račan, kao što se to od njega traži, verovatno pozvati Srbe da se vrate, što ne znači da će Hrvatska i u praksi raditi na povratku. Radenka Marković OEBS za povratnike
U Beogradu će danas početi seminar za pravnike koji pružaju pomoć izbeglicama kroz primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Šef misije oebs u Beogradu Mauricio Masari kaže da je neuspeh u vraćanju imovine osnovna prepreka za povratak izbeglih. Mine velika opasnost za povratnike u BiH
Petoro srpskih povratnika u mesto Brvnik, u blizini Šamca, poginulo je prekjuče kada su, čisteći svoje njive, aktivirali zaostalu minu. U eksploziji su poginuli supružnici Milan (54) i Gospava Kojić (54), njihov sin Đorđe Kojić (34), i njihovi rođaci Jovo (53) i Milena (77) Škuljević. Prema informacijama iz policije, članovi porodica Kojić i Škuljević nastradali su od zaostale protivpešadijske, odskočne mine.
Od kraja rata u BiH se dogodilo preko 1.380 minskih nesreća, od kojih su u 158 slučajeva žrtve bila deca. Od zaostalih mina u tom periodu je poginulo 377 lica, 738 je zadobilo teže, a 282 lakše povrede. Crna statistika Centra za uklanjanje mina BiH pokazuje da je najviše žrtava mina među poljoprivrednicima, uglavnom u vreme radova u polju i žetve.
U BiH trenutno ima oko 18.000 minskih polja, sa preko milion zaostalih mina. Najviše ih je na lokalitetima koji su bili linije razgraničenja tokom rata. - Linija razdvajanja entiteta, osim u Dejtonu, 'nacrtana je' i minama - kaže Zoran Grujić, pomoćnik direktora Centra za uklanjanje mina, ističući da 'dokle god ima mina, neće biti razvoja privrede ni pravog povratka izbeglih'.
Prošla godina je, ocenjuju u UNHCR, u BiH protekla kao i u prethodne tri godine - u relativno dobrom povratku izbeglih, čemu je, pre svega, doprinela dobra realizacija imovinskih zakona. U BiH je do kraja januara rešeno 74 odsto imovinskih zahteva, od čega 80 odsto u Federaciji BiH, 77 odsto u Distriktu Brčko i 67 odsto u Republici Srpskoj. Slabija stopa sprovođenja imovinskih zahteva je u većim gradovima, posebno u RS. Međutim, i sarajevske opštine Hadžići, Ilijaš i Centar su ispod proseka u FBiH. Hrvatska planira da ukloni 1.200 kuća
Prema najavama hrvatskog Ministarstva obnove i gradnje, osigurana su sredstva da se do početka turističke sezone 'ukloni' 1.200 kuća uništenih u ratu koje 'nagrđuju glavne turističke pravce' ka moru, kako turistima koji dolaze u Hrvatsku ne bi kvarile pogled na lepu prirodu. Prema planu Ministarstva obnove, najviše 'ruševina' biće uklonjeno na području Zadarske (470) i Šibensko-kninske županije (350), te na pravcima kroz Karlovačku (100), Ličko-senjsku (150) i Splitsko-dalmatinsku županiju (30).
Međutim, Ministarstvo obnove ne može da krene u akciju 'čišćenja' dok ne dobije saglasnost vlasnika uništenih kuća. Iako se znaju imena vlasnika 95 odsto tih kuća, nepoznata su njihovi matični brojevi i mesta njihovog sadašnjeg boravka, pa postoji mogućnost da se uklanjanje ostataka kuća obavi i mimo propisa. To potvrđuje i ministar obnove Radimir Čačić, koji je uveren da će 'posao' biti obavljen do početka turističke sezone u junu.
Direktori turističkih organizacija podržavaju nameru Čačićevog ministarstva, odnosno Vlade, uz obrazloženja, poput: 'Slika spaljenih kuća sigurno pogoršava turistički imidž Hrvatske'.
Deo javnosti se ne slaže s namerom Vlade, verujući da će Hrvatska time učiniti 'novo čišćenje' i pretvoriti naseljena područja u pustoš.
