Izvor: Blic, 27.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kauboji s katedrom
Kauboji s katedrom
Zakon o visokom obrazovanju trebalo bi da uvede red u otvaranje fakulteta. Trenutna situacija podseća na haos koji se dešavao na divljem Zapadu sedamdesetih godina 19. veka. Univerzitet iz Novog Pazara otvara odeljenje u Pančevu, jedan od privatnih univerziteta bez ikakve dozvole otvara Pravni fakultet u Beogradu, a iz novina saznajete da postoje privatne akademije koje osnivaju takozvane obrazovne centre širom Srbije i susednih zemalja, kaže u intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic' Dejan Popović, rektor Beogradskog univerziteta.
Usvajanje tog zakona je više puta najavljivano. Mnogi sumnjaju da će do toga skoro doći.
- Dobio sam uveravanja sa najviših mesta da je Predlog zakona na osmom mestu dnevnog reda ovog zasedanja Skupštine Srbije, što znači da bi do sredine jula zakon mogao biti usvojen. Skoro ste izjavili da Beogradski univerzitet nije čekao usvajanje zakona da bi započeo reformu. Šta je to što su fakulteti uradili do sada?
- Dosta toga je urađeno. Stepenovanje studija, bodovanje i temeljnu reformu nastavnih planova i programa sproveli su, na primer, Medicinski, Ekonomski, Mašinski, Elektrotehnički fakulteti. Ali i drugi su dosta odmakli. Tehnički fakultet u Boru, Arhitektonski i Stomatološki takođe su sproveli temeljnu reformu kurikuluma, a pokrenuo se čak i Pravni fakultet koji je bio najkonzervativniji po tom pitanju. Najmanje su odmakli fakulteti iz grupacije prirodnih nauka, Matematički, Fizički, Hemijski itd., pre svega jer ih ograničava težak materijalni položaj. U sličnoj situaciji su i Rudarsko-geološki i Tehnološko-metalurški fakultet, koji su nekad bili prosperitetni a sada su u nezavidnom položaju zato što je industrija doživela kolaps a to se odrazilo i na materijalni položaj tih fakulteta. Tu treba da pomogne država. Uskoro ću imati sastanak sa ministrom finansija Mlađanom Dinkićem baš oko finansiranja reforme, jer se država i na to obavezala potpisujući Bolonjsku deklaraciju. Postoje li opravdani razlozi zbog kojih smo u Bergenu, na sastanku zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije, ocenjeni sa dvojkom?
- Dosta vremena je izgubljeno u izradi zakona o visokom obrazovanju, a postojao je i veliki otpor i nerazumevanje akademske zajednice. Međutim, slični otpori javljali su se u većini evropskih zemalja, ali su oni ipak dosta toga promenili u poslednjih pet godina. Mislim da se moglo znatno više uraditi da je postojala pozitivna energija, ali isto tako mislim da je situacija nešto povoljnija nego što ocena pokazuje.
Mislite da smo zaslužili više od dvojke?
- Mislim da je situacija povoljnija nego što je to prikazano u Bergenu, ali ni u kom slučaju ne smemo time biti zadovoljni. Popunjavanje nacionalnih izveštaja koje su zemlje učesnice Bolonjskog procesa dostavljale često nije bilo dovoljno kvalitetno. Tako je Srbija dobila jedinicu za učešće studenata u aktivnostima fakulteta i univerziteta, a smatram da je stvarna situacija mnogo bolja. Naši studenti su učestvovali u izradi zakona o visokom obrazovanju, sada rade na zakonu o studentskom organizovanju, učestvuju u raznim stručnim telima, a gotovo da nema drugih zemalja gde imate studenta prorektora ili studenta prodekana, kao kod nas. J. Subotić
