Izvor: RTS, 13.Maj.2018, 19:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katrandžijski hleb sa devet kora
U zlatiborskim selima nekada je od proizvodnje katrana živelo stotine porodica, a umeće pečenja četinarske smole prenosilo se generacijama. Tradicionalnu proizvodnju čuva tek nekoliko katrandžija, najviše u živopisnom selu Jablanici.
Katran se u Jablanici na isti način dobija vekovima. Pre nego što tamna smola potekne iz katranice, mnogo se snage i znoja potroši uz najobičnije alatke, baš kao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i umeća da se pronađu najbolji panjevi crnog bora.
"Što su više u zemlji, panjevi su sve bolji, najmanje 15-20 godina, možda i više, borovi su stolovaši, ovi koji su preživeli jedan vek svog života, možda i više", ispričao je Ljubenko Radović, katrandžija iz Jablanice.
U sećanjima gorštaka još živi vreme kada su kao kiridžije katran i luč prodavali i u Dubrovniku i u Šumadiji, a u prošlom stoleću hemijskoj industriji.
"Ja sam imao volove i kola, pa natovarim pet buradi i niz Jablanicu siđem s volovima, oteramo ih u Kotroman. Oni su primali taj katran. Premerimo ga pa izručimo iz mojih dara u njihove dare", priseća se Obrad Radović, 87-godišnjak iz Jablanice.
Katrandžijski hleb je, baš kao i rudarski, sa devet kora, pa ne može i neće svako da se njime bavi i pored godišnje zarade od pet do šest hiljada evra.
Ljubenko Radović kaže da je njegov otac pekao i "najmanje desetak katranica smolario", pa ih od tog posla i odgajio – a bilo ih je osmoro.
"Star i nejak ne može to da radi, a omladina je otišla po Zlatiboru, Čajetini, Užicu u kafiće, da služi goste, pere čaše za 20-25 hiljada, lakše im to nego se rvati s panjevima", rekao je Ljubinko.
U Jablanicu i sada često potegnu putnici s raznih strana jer se katran i dalje koristi kao lek u melemima za ljude i domaće životinje, za zaštitu drveta na brvnarama i brodovima, jer voda kroz njega ne može. I odavno je prerastao svoju nekadašnju cenu – kilogram katrana za pet kilograma žita.
