Izvor: Politika, 13.Apr.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katran sa Zlatibora za sever Evrope
Zlatibor – Uprtio borov panj zlatiborski katrandžija, pucaju ruke i leđa od teške lučevine. Iz zemlje ga iskopao i do druma izvukao da katran od njega iscedi: odvajkada je to narodni posao da se dođe do dinara u ovim posnim planinama. Ali on, Radovan Rašković, ne radi „na neviđeno“ kao davnašnji majstori, bez sigurne prodaje: svoj katran već dve godine izvozi na sever Evrope, u Švedsku, za pouzdanog kupca, unapred poručen. Svih desetak tona koje godišnje napravi bez po muke proda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Tačno je, izvozim, ali mučenički je ovo posao. Panjeve vadim ručno, kako su katrandžije od davnina radile, i to u zabiti gde kola teško mogu da pristupe. Posle je pečenje i destilacija u katrani, tri meseca takoreći ne mrdaš odatle. I nema više katrandžija po Zlatiboru, neće niko da peče. Stariji ne mogu, snaga ih napustila, a mladi neće. Dođe mi mlad čovek, radi koji dan i uzme koju dnevnicu, pa najednom ode. Šta ću, uzdam se u se – kazuje Radovan, čvrst Zlatiborac, ne viši od 1,70 m, a diže i preko 100 kila tereta.
Ma ne bi se ni on katrane prihvatio, da slučaj nije učinio svoje. Radio dugo kao građevinac, postao majstor na glasu za krovove. Ali para nedovoljno, posao sezonski, a njemu valja othraniti porodicu – suprugu i dvoje dece (treće im je na putu) s kojima kao podstanar živi u Obudojevici na Zlatiboru. I vrteo se on tako po muzeju „Staro selo“ u Sirogojnu pretprošle godine, pa iznenada čuo neke strance kako na srpskom pričaju o katranu, da je kod nas najbolji i da može dobro da se proda. Pošao za njima Radovan, pozvao ih u kafanu, pa ponudio jednom od njih, a bio je taj nadležan za trgovinske poslove ambasade Švedske u Beogradu, da ih snabdeva katranom.
– Mada ga od borovine ne prave, Šveđani o vrednostima katrana sve znaju. Koriste ga u farmaciji, štite drvenariju, prave od njega materijale za izolaciju. Kupuju ga u Brazilu, Kini i Moldaviji, ali nisu najzadovoljniji kvalitetom, pa ih je zlatiborski, koji sam im ponudio, privukao. Rekoše: katran sa Balkana ima najbolju boju i miris. Brzo potom dođe vlasnik jedne firme iz Švedske, prihvati ponudu i na reč mi dade avans zahvaljujući kome sam krenuo s proizvodnjom. I to od nule, imah samo nepregledne borove šume i čvrstu rešenost – seća se katrandžija.
I krenu Radovan da vadi panjeve po tuđim šumama plaćajući ih po kubiku. Iz šume na drum, pa do katrane koju je napravio u jednom zabačenom zlatiborskom šumarku, gde na puškomet okolo nema ljudi. Prvo je ručno ubacivao iscepanu lučevinu u katranu. Za jednu destilaciju (a tridesetak ima godišnje) trebalo mu je 43 kolica panjeva, da se 86 puta ispenje i siđe jednom skelom. Kad je prodao katran, nabavio je pokretnu traku i olakšao taj posao.
Uradio je i kvalitetan zatvoreni sistem proizvodnje katrana. Kad to zatvori, vatra gori u spoljnom ložištu bez dodira s lučem, pa postepeno drvo dobija boju trule višnje i cedi se mirisni katran. Sve ekološki, po izričitom zahtevu Šveđana. S jeseni se lučevina sprema, s proleća peče. Dan i noć se u sezoni radi u katrani, jednu noć Radovan prespava kod kuće, pa dve ovde. Samuje, nigde nikog unaokolo, društvo mu jedino pravi njegov pas Bak. – Godišnje proizvedem oko 10 tona katrana i 13 tona ćumura.
Šveđanima prodam devet tona katrana, ostalo naši ljudi kupe za zaštitu građe, brvnara, čamaca. Zadovoljan sam saradnjom sa švedskim partnerom, krajem meseca treba opet da dođe. Davao mi je avanse koje sam ulagao u proizvodnju. Uredan je u plaćanju, ali bi cena mogla da bude bolja, to ću mu reći. Ima smisla mučiti se oko ovoga, s tim što zarada nije prevelika, prve dve godine se ulaže u posao. Tek u ovoj trećoj očekujem čistu dobit, da počnem da zidam kućicu za svoju decu. I nisam se pokajao: da bi čovek u poslu uspeo potrebno je da bude uporan i ne odustaje bez obzira da li su prepreke ljudi, nebo, životinje – veli naš sagovornik, dodajući da je prvi katran sa prostora Srbije izvezen još u ranom srednjem veku, a da je u novije vreme on jedini koji ga izvozi.
Branko Pejović
objavljeno: 14.04.2012.
