Izvor: Politika, 21.Jul.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katanac na šabačkoj sinagogi
U Osnovnom sudu u Šapcu Milorad Stefanović pre dva meseca pokrenuo sudski spor za dokazivanje vlasništva nad ruiniranim objektom u ulici Vlade Jovanovića, koji je nekada pripadao jevrejskoj zajednici u ovom gradu
Šabac – Nekadašnji hram jevrejske zajednice u Šapcu, dobio je novog vlasnika! Zgradu šabačke Sinagoge nedavno je zauzeo Milorad Stefanović, koji je pokrenuo i spor za dokazivanje vlasništva nad objektom. Isti spor, međutim, pokrenuli su i Jevreji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čiji su poslednji sunarodnici Šabac napustili pred početak ratnih događanja na prostorima bivše SFRJ.
Kako smo saznali od komšija, u objekat Sinagoge Stefanović svraća veoma retko. Na vratima je poveći lanac sa katancem, dok su na (razlupanim) prozorskim oknima rešetke.
Stefanović u tužbi tvrdi da je Sinagogu kupio 1955. godine od izvesne Dragice Tešanović i da poseduje kupoprodajni ugovor. U to vreme overa dokumenata nije bila obavezna, pa se validnost ugovora, koji poseduje u pisanoj formi, može dovesti u pitanje.
Kako saznajemo u Osnovnom sudu u Šapcu, upravo zbog toga Stefanović je pre dva meseca i pokrenuo sudski spor za dokazivanje vlasništva nad prilično ruiniranim objektom u ulici Vlade Jovanovića.
– Po zemljišnim knjigama koje su overene od strane Opštinskog suda 1949. god između Dragice Tešanović i Zagrebačke biskupije (Jeverejske zajednice) jasno se vidi da je Tešanovićeva objekat kupila od njih, a ja sam 1955. godine kupio od nje i to za iznos od 460.000 dinara. To je tada bilo oko 38 učiteljskih plata. Dragica je o kupoprodaji objekta obavestila i Socijalistički savez radnog naroda rekla im da sam ja novi vlasnik i da mi plaćaju kiriju, posedujem i uplatnice kao dokaz, navodi Stefanović.
U šabačkom pravobranilaštvu ne kriju da je Sinagoga u vreme nacionalizacije bila dodeljena Republici Srbiji i gradu na upravljanje, ali i da se zgradom trgovalo posle progona Jevreja 1941. godine. Zamenik javnog pravobranioca Zoran Šarić kaže da je lokalna samouprava dozvolila Stefanoviću da uđe u Sinagogu, jer mu je Vrhovni sud priznao status stranke u postupku nacionalizacije, na osnovu ugovora o kupoprodaji od 8. oktobra 1955. godine.
– Stefanović je tražio da zauzme objekat kako bi već oronulu zgradu, kojoj je pretilo rušenje, adaptirao sopstvenim sredstvima da bi sprečio dalje propadanje. Da li je to učinio, nije nam poznato, ali ključeve objekta pored Stefanovića poseduje i gradska uprava – navodi Šarić.
On ističe da će Stefanoviću biti omogućeno korišćenje objekta sve dok sud ne donese pravosnažnu odluku o vlasništvu. Međutim, da će se na dokaz o vlasništvu čekati još dugo govori ocena suda da je Stefanovićeva tužba preuranjena, pošto još nije donet zakon o povraćaju imovine bivšim vlasnicima.
Inače, zgradu Sinagoge su, do 1941. godine, koristili Jevreji, posle Drugog svetskog rata komunisti, a od 1987. do 2009. godine u njoj je čuvana periodika Biblioteke šabačke. Kada je počeo da se gradi aneks biblioteke, gde će biti smeštena i periodika koja je deponovana u Sinagogi, šabački Muzej je predlagao da se u ispražnjenom prostoru otvori muzej šabačkih Jevreja.
– Imamo ozbiljne namere da Šabac ovaj objekat zadrži u svom vlasništvu i da predstavlja spomen obeležje jevrejskog naroda. Nećemo lako odustati od toga i već smo obavestili o celom slučaju ambasadu u Izraelu – kaže direktor Narodnog muzeja Branislav Stanković.
-----------------------------------------
Namenski ozidana za verski objekat
Kako smo saznali u Međuopštinskom arhivu, zgrada Sinagoge je namenski ozidana Jevrejskoj crkvenoj opštini 1894. godine. Sreski sud u Šapcu 1946. godine naložio je sekvestraciju objekta, jer su svi članovi crkvene opštine bili odsutni, i nije se znalo za njihovu sudbinu. Međutim, na zahtev Saveza jevrejskih crkvenih opština, na osnovu uvida u arhivsku dokumentaciju, 1949. sekvestar je skinut. Dalja sudbina Sinagoge nije poznata i ne zna se sa sigurnošću da li je objekat Dragici Tešanović prodala Zagrebačka biskupija u kojoj su Jevreji boravili nakon odlaska iz Šapca.
------------------------------------------
Poslednje jevrejsko utočište
Pred zimu 1939. godine u Šabac je stiglo 1.300 Jevreja iz Austrije i Čehoslovačke, čija su tri broda mesecima bila ukotvljena na Dunavu kod Kladova, jer je Rumunija zabranila prelaz preko svoje teritorije, a Engleska nije dozvoljavala useljavanje u Palestinu. Tadašnji gradonačelnik Miodrag Petrović ponudio im je smeštaj, a većina ovih ljudi završila je život na nacističkim stratištima u prvoj godini okupacije. O narodu koji je u Šapcu i ranije živeo (više od dva veka) svedoče još samo jevrejsko groblje, najveće u zapadnoj Srbiji, zapušteni mlin u krugu TP „Nama“, gde su bili smešteni po dolasku iz centrale Evrope, i zgrada Sinagoge u centru grada, čije je vlasništvo sada predmet sudskog spora.
Ana Jakovljević
objavljeno: 22.07.2010.
