Izvor: Politika, 31.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasato zloglasnog Nerona
Sladoled masovno osvojio svet tek sredinom 19. veka, posle pronalaska frižidera
Mlečni ili voćni, na štapiću ili u kornetu, ledena poslastica – sladoled – omiljena je u ovim vrelim danima. Na vrućinu se zaboravi u blizini reke, mora ili jezera, a dovoljno je i da se, uz sladoled, legne u hladovinu pod gusto granje nekog drveta. U tom uživanju nestaje sve ono što nas muči, bar za tren. Dok se sladoled ne istopi...
Danas se ova poslastica većinom kupuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gotova, upakovana u primamljivu šarenu hartiju. Jedina razlika je u imenu proizvođača, a na našem tržištu najtraženiji su "Deltini" i "Frikomovi". Odlazak u poslastičarnicu polako počinje da dobija ukus nekih davnih, prohujalih vremena. Ipak, kada stignu u posetu gosti koji nisu iz Beograda, većina ih vodi na sladoled u Sremsku ili kod "Pelivana".
Velike vrućine koje poslednjih nedelja parališu celu Evropu dovele su do toga da su proizvođači sladoleda u Švedskoj saopštili da su ostali bez zaliha najprodavanijih vrsta ove ledene poslastice, jer je porast potrošnje zbog naleta toplog talasa neuobičajen za Skandinaviju.
Poreklo sladoleda vezuje se za drevnu Kinu. Još u trećem milenijumu pre nove ere ovaj narod je pravio mešavinu od snega i voća, koja je leti čuvana u hladnim jamama. Obložene snegom i vunenim krpama, hrana je na ovaj način mogla da se čuva i po nekoliko meseci. Kineski recept za sladoled Marko Polo je u 13. veku doneo na italijanski dvor, zajedno sa špagetima. Čuveni kasato, hladan mlečni krem, Italijani poznaju još od Rimljana. Priča se da je imperator Neron slao robove u planine da bi mu donosili sneg i led koji su mešani sa voćnim sokovima.
U srednjem veku Arapi su preko Sicilije preneli recept za pravljenje mlečnog sladoleda u zapadnu Evropu. Grci i Turci su takođe bili poznati po pripremanju smese na bazi limuna, koja je bila poznata pod nazivom – šerbet, a preteča je današnjih recepata za voćne sladolede. Katarina Mediči je 1533. godine prenela na dvor Henrija Drugog u Francuskoj recept za sladoled tada čuvenog sicilijanskog poslastičara. Drugi poznati Sicilijanac – sladoledžija bio je Prokopio dei Kolteli, koji je otvorio poznati "Kafe Prokope" u Parizu. Ovo mesto je bilo omiljeno i pod patronatom poznatih glumaca, umetnika, boema i otmenog sveta onog vremena.
Prokopije je svoje specijalitete pripremao od leda, soka od limuna i drugog voća i šećera. Tu mešavinu je začinjavao jasminom ili ružom. Verovalo se da ovaj šerbet dobro utiče na digestivni sistem i da smiruje nervozu.
Osim šerbet ledene mešavine u ovom periodu pravljeni su i hladni kremovi od jaja, mleka i šećera. To su prvi sladoledi prema receptima koje i mi danas poznajemo. Ledena poslastica osvojila je svet tek sredinom 19. veka, posle pronalaska frižidera.
Kad su u Srbiji prvi poslastičari počeli da prave sladoled, ne zna se tačno. Ali se u mnogim porodicama i dan-danas recept za domaći sladoled prenosi s kolena na koleno.
– Moja baka je pravila fantastičan domaći sladoled, a naučila je i mene. Taj sladoled je ukusniji i zdraviji, ali... Ko će da se cima da ga pravi, pa da posle još čeka i da se zamrzne kad možeš za minut da trkneš do prodavnice. Potrebno je još samo da se skine omot i eto bez maltretiranja i spremanja, uživaš u fotelji uz omiljenu TV emisiju i sladoled... Ipak, kad ga sama napravim, imam neku satisfakciju – kaže Jovana Simić, studentkinja i dodaje da joj je njena baka pričala kako se seća sladoledžije koji je išao ulicom i gurao velika drvena kolica na dva točka, u kojima se nalazio sladoled. Prodavano je nekoliko vrsta, a neizbežni su bili vanila, jagoda, malina i čokolada. Svežina je održavana pomoću metalne kante koja je bila smeštena duboko u drvenom okviru, preko nje je postavljana ledena tabla. Sladoledžija bi zastao, oglasio se trubom i mušterije, stari i mladi, stizali su sa svih strana.
--------------------------------------------------------------------------
Osnova za domaći sladoled
Potrebno je: 6 jaja, 300 gr šećera, 1 litar mleka
Stavite mleko da se kuva. Za to vreme umutite jaja sa šećerom u penastu masu. Provrelo mleko skinite sa vatre i polako sipajte umućena jaja neprestano muteći. Kada masa bude potpuno izjednačena, vratite posudu na vatru i ostavite da provri, ali i dalje neprestano mešajte. Skinite posudu sa vatre i hladite masu presipanjem iz suda u sud uz stalno mućenje. Kada se masa malo prohladi, nastavite mikserom, dok se potpuno ne ohladi. Hladan krem sipajte u posudu, a zatim stavite u friz da se zamrzne.
Dušica Stojanović
[objavljeno: 31.07.2006.]
