Izvor: Politika, 22.Avg.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasarna na vodi
Sedam decenija komandnog broda „Kozara”rečne flotile Vojske Srbije koji su svojevremeno koristile nemačka i američka vojska
U uskom rukavcu Dunava između keja i Malog ratnog ostrva ljuljuškaju se divlje patke, rečno rastinje, mali alaski čunovi i – ogromna kasarna na vodi. Brod posebne namene „Kozara” najstarije je plovilo rečne flotile Vojske Srbije –15. septembra napuniće sedam decenija postojanja. Toliko je, naime, leta prohujalo od daleke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1939. godine, kada su talasi u Lincu prvi put zapljusnuli metalna rebra tada komandnog broda nemačke flotile „Krimhild".
Kada je Vermaht kapitulirao, „Krimhild” je postao ratni plen SAD i prekršten je u „USS Oregon”. U međuvremenu je ova lađa, koja se danas uglavnom može videti na ušću Save u Dunav u Beogradu, bio i hotel a ime „Kozara” nosi od 1961. godine kada je brod ustupljen oružanim snagama tadašnje SFRJ. Izvesno da će na inicijativu Muzeja nauke i tehnike uskoro biti stavljen pod zaštitu države, praktično kao nacionalno tehničko blago.
Plamenac, tanka crvena zastavica, koja se vijori na najvišoj koti lađe, signalizira da je prvi čovek „Kozare” na brodu. Komandant broda je poručnik fregate Darko Stričić.
– Tokom proteklih 70 godina, „Kozara” je korišćena u razne svrhe. Bila je i ostala matični brod za manje jedinice, koji može da ponese 45 tona goriva za brodove, 30 tona vode i onoliko hrane koliko je potrebno za dvonedeljnu plovidbu 200 ljudi. Na palubi je moguće postaviti prenosnu baro-komoru, pa se lako i brzo pretvara i u bazu za prvu pomoć roniocima. Sve to vreme, „Kozara” je bila i komandni brod komandanta Rečne ratne flotile – objašnjava Stričić za „Politiku”.
On je i školski brod za obuku kadeta i slušalaca škole nacionalne odbrane. „Kozari” predstoji generalni remont, posle kojeg će ispuniti međunarodne standarde bezbednosti plovidbe i zaštite životne sredine, ali i ostvariti bolji energetski učinak. Brod pokreću dva snažna dizel motora od po 400 „konja”. „Kozaru”, sa pramca, brani trocevni protivavionski top kalibra 20 milimetra. Čudo tehnike u kormilarnici, japanski radar nabavljen pre manje od godinu dana, budno skenira površinu vode i stara se o tome da se ništa ne ispreči na „Kozarinoj" putanji. U njegovoj blizini je autentično drveno kormilo. Duh tradicije i najsavremenija tehnologija se savršeno uklapaju.
Kako ističe komandant „Kozare” poručnik fregate Darko Stričić, Srbija posvećuje premalo pažnje svom hidro-čvoru - jednoj od najvećih koncentracija plovnih puteva u Evropi. Nasuprot tome, većina država Evrope obilato koristi rečne plovne puteve, spajajući ih kanalima. Velika važnost pridaje se teretnom i putničkom saobraćaju na rekama i naravno bezbednosti na tim vodenim putevima.
Rečna flotila Srbije danas ima rang brigade, sastoji se iz dva rečna odreda i jednog pontonirskog bataljona, sa bazama u Beogradu, Novom Sadu i Šapcu. U svom sastavu ima rečne minolovce tipa „Neštin” (kakve ima i Mađarska), desantno-jurišne čamce, patrolne čamce" Njeni pripadnici danas čuvaju tradiciju vojnog brodarstva začetu u Srbiji još u Prvom svetskom ratu. Ponosni su na osao koji obavljaju ali bi voleli da sadašnje maskirne uniforme, tipične za kopnenu vojsku, zamene praktičnijim (šorcevi, majice) mornarskim uniformama koje su ranije nosile i posade rečnih vojnih brodova.
T. Bojković
[objavljeno: 23/08/2009]
