Izvor: Blic, 08.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karteli
Karteli
Ako je tačno da se banke dogovaraju kako bi kamate držale na višem nivou, tada pogotovo nema smisla subvencionisati njihove kredite. Jer to će ih samo još više podstaći da ne smanjuju kamate. Bilo bi potrebno povećati konkurenciju i primeniti odgovarajuće antimonopolske mere. Za to je potreban zakon o monopolima i kartelima, kojeg nema.
Često se kaže kako su finansijska tržišta relativno sporo liberalizovana u zapadnoj Evropi, pa zašto bi bilo drukčije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji? Zato što su međunarodne finansije danas nešto drugo nego što su bile samo deceniju ili dve ranije. Da uzmem primer.
Ako neka zemlja, recimo Srbija, ima praktično fiksni kurs, tada ili mora da digne ruke od uticaja na kamate ili mora da ograničava međunarodne finansijske transakcije. U zapadnoj Evropi, gde god su važili fiksni kursevi, međunarodni finansijski tokovi su ograničavani. U vreme pre prelaska na fleksibilne kurseve, znači pre 1973, to je bilo pravilo u svetskoj privredi. Posle je to važilo unutar zone nemačke marke, sve dok se nije krenulo na stvaranje evra.
Danas, zemlja koja želi da ima značajan priliv stranih investicija i ima fiksni kurs, jedne ili druge vrste, ne može i da ima samostalnu monetarnu politiku, dakle, politiku kamata. Ukoliko želi da one budu niže, mora da liberalizuje što je moguće više finansijske transakcije.
Dinkić u jednom intervjuu kaže da ja tako mislim zato što živim u Beču, a ne u Beogradu. Ove ekonomske pravilnosti, međutim, važe u Beču koliko i u Beogradu. Kao što se i monopoli ponašaju isto svuda. Ako se želi tržišna politika, potrebno je da se država meša tamo gde treba, da donese antimonopolski zakon, da ga primenjuje, da ne subvencioniše bankarske monopole.
