Izvor: Politika, 06.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapital svađa levičare
Burna primopredaja vile u kojoj se nalazila direkcija Jugoslovenske levice u Beogradu, a potom njen osnivač, pa jeretik, bivši obaveštajac i biznismen Nenad Đorđević
Velelepna vila u Venizelisovoj ulici oduvek je bila simbol stvarne i skrivene moći, još od vremena kada je sagradio predratni tekstilni magnat Vlada Ilić. Potom su u njoj živeli ili radili: specijalna jedinica Vermahta, komanda Crvene armije za Beograd, službenici moćnog i mističnog Titovog spoljnotrgovinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << holdinga „Geneks”. Zatim je tamo stvari uneo osnivač JUL-a, biznismen i bivši obaveštajac Nenad Đorđević, koji je ključeve potom predao Miri Marković. Vilu je ponovo preuzeo Đorđević. Bio je nekadašnji drug šefice JUL-a a kasnije njen ljuti frakcijski neprijatelj.
Od ponedeljka, u vilu se vratio JUL.
Vrata su od tada zaključana, kada su po odluci Četvrtog opštinskog suda, izvršitelji iselili Đorđevića iz prostorija luksuznog hotela „Admiral” i Fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća, koje je ovaj u međuvremenu osnovao. To je epilog sedmogodišnjeg sudskog spora između nekadašnjih drugova. Ali, po reakcijama Nenada Đorđevića i Dragane Kuzmanović, generalnog sekretara Jugoslovenske levice, ko zna koliko će još puta ova vila menjati gospodara.
Đorđević je ogorčen: „Ovo je dokaz o sprezi pojedinaca iz policije i kriminala”. Potom tvrdi: „Oni koji stoje iza ovoga, pokušavaju da ožive JUL, dovedu Miru Marković u Beograd i vrate je u politički život”.
Dragana Kuzmanović-Janičić demantuje: „Od kada je Mira Marković otišla u Moskvu, naše rukovodstvo sa njom ne razgovara o politici. Ona nas zapravo i ne priznaje. Mi vodimo bitku za našu imovinu koju smo započeli u ime čestitih julovaca, ideoloških levičara, koji nisu pobegli u druge stranke”.
Ako zanemarimo ideologiju i vratimo se na pitanje kapitala, i to onog krupnog, dolazimo do suštine priče: kompleks zgrada nalazi se na ekskluzivnoj lokaciji, nadomak Luke Beograd, koja je predviđena za izgradnju luksuznog stambenog kompleksa.
Đorđević u svom kabinetu, u Akademiji za diplomatiju u bezbednost, još jednom fakultetu čiji je vlasnik, u društvu svog advokata Balše Govedarice, nekadašnjeg predsednika Vrhovnog suda Srbije (1996-2000), kaže da su on i njegovi ljudi, poštujući odluku suda, napustili prostorije u Venizelosovoj ulici.
– Kada smo hteli da se vratimo nazad, pripadnici MUP-a nam to nisu dozvolili. U međuvremenu, došla je grupa sa Srđanom Adžemovićem. Sa njim su komunicirali načelnik policije opštine Stari grad i direktor policije Milorad Veljović – napominje Đorđević.
Međutim, iz MUP-a su za list „Danas” demantovali da je Veljović bio te večeri ispred hotela. Dragana Kuzmanović nam to potvrđuje:
– Tamo nije bio Veljović. Nikada ga nisam videla, osim na TV-u.
Đorđević insistira da ga je video i pokazuje nam pisanu izjavu dekana Fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća profdr Siniše Borovića, koji u toj izjavi navodi da je Veljović ušao u krug fakulteta i razgovarao sa policijom. Profesor Borović u izjavi, između ostalog, tvrdi da je razgovarao sa Veljovićem te večeri i „da su direktora policije videli svi drugi koji su bili prisutni na mestu događaja, bilo u krugu fakulteta, bilo na ulici”.
Đorđević i Govedarica imaju još jednu primedbu – da je ulaskom policije na fakultet, ozbiljno povređena autonomija univerziteta.
– Policija je blokirala ulaz u zgradu do večeri. Meni su rekli da će policija ostati od jutra, ali se ona naglo povlači i Adžemović u kolima sa 20 do 25 naoružanih ljudi ulazi u posed.
Kuzmanovićeva, međutim, ukazuje da je policija samo radila svoj posao i brinula da ne dođe do incidenta:
– Policija je upozorila i nas iz JUL-a i Đorđevića da će hapsiti onoga ko izazove incident. Mi smo tražili da se isele samo lica. Tu smo ga navukli (Đorđevića), jer, da je morao da iseli i stvari, ne bismo uspeli, stvar bi se otegla. Mi smo mu dozvolili pred policijom i sudskim izvršiteljem da zaključa zgrade koje je držao. Onda smo stavili lanac i katanac, da niko ne može da uđe, navodi generalni sekretar JUL-a, potvrđujući da će Đorđeviću biti vraćene njegove stvari.
Kuzmanovićeva potvrđuje da je te večeri bio prisutan Srđan Adžemović.
– Nenad Đorđević je doveo puno ljudi kao pomoć. Oko 21 čas dobili smo obaveštenje da će policija samo da se povuče i da patrolira okolo, a da će Nenadovi ljudi iskoristiti taj trenutak da se vrate u prostorije. Onda smo pozvali još neke ljude, i pomenutog Adžemovića, čiji prijatelj ima firmu za obezbeđenje.
Ovako se, prema učesnicima događaja, obavljala primopredaja kompleksa, koji je Đorđević kupio 1994. godine od Geneksa i platio ga 5,2 miliona maraka.
–Sledeće godine – napominje Đorđević – napravio sam kupoprodajni ugovor sa JUL-om, odnosno, prodao sam im zgradu, pod uslovom da mi se suma isplati u roku od 30 dana. Nikada mi je nisu platili, ali su na bazi tog ugovora uknjižili zgrade.
Prema tvrdnji Đorđevića, dogovorse sastojao u tome da JUL preuzme njegov dug prema Beobanci od 6,4 miliona maraka. On kaže da je verovao da su taj dug isplatili.
– Od 1995. godine, do mog hapšenja 1998, kada sam obavljao dužnost direktora Fonda za zdravstvenu zaštitu Srbije, nisam znao ni da su uknjižili zgradu. Odležao sam devet i po meseci. U tom periodu oni pokušavaju da mi otmu ceo kompleks.
Posle 5. oktobra, Đorđević je posetio Miru Marković u Tolstojevoj ulici.
– Zapretio sam joj krivičnom prijavom i ona pristaje na sudsko poravnanje. Mira odlazi u Moskvu, a grupa julovaca koja ostaje, pokreće akciju za obaranje poravnanja. Navodno, Glavni odbor te partije nije dao saglasnost za poravnanje. Taj spor traje do danas, gde sud ne utvrđujući vlasništvo prostora, već smatra da je mnogo važnija saglasnost GO JUL-a. Ja smatram da je sa tim poravnanjem priča završena, jer sam uveden u posed.
Balša Govedarica kaže da je sada podneta svojinska tužba, kako bi se utvrdilo ko je vlasnik tog prostora. Đorđević dodaje da su studenti na ulici, a dokumentacija o poslovanju hotela i fakulteta nezaštićena, kao ibrojni umetnički predmeti.
Dragana Kuzmanović ne zna decidno da odgovori da li je Mira Marković zaista učestvovala u dogovoru o poravnanju sa Nenadom Đorđevićem, jer im je izričito rekla da u tome nije učestvovala.
– Tadašnji generalni sekretar partije Mesud Adžemović ovlastio je našeg partijskog advokata da potpiše poravnanje, kojim se imovina JUL-a daje Nenadu Đorđeviću. Oni su napravili veliku grešku, jer po statutu JUL-a, koji je pisao upravo Adžemović, o svakom delu imovine JUL-a odlučuje Glavni odbor. Oni nisu imali odluku Glavnog odbora. Početkom 2000. godine, dok je Mira bila u zemlji, mi podižemo tužbu za poništenje tog poravnanja, odnosno vraćanje imovine JUL-u.
Prošle godine, odluka o vraćanju imovine postala je pravosnažna.
– Iselili smo ga u trećem pokušaju. Kao što je pre sedam godina, u isto vreme, on sa sudskim izvršiocem i policijom iselio nas. Hoćemo da povratimo imovinu, da vratimo sve dugove državi, da očistimo sve čime su naši drugovi iz tadašnjeg rukovodstva isprljali JUL i tako očistimo sebe. I od dugova i od njih – zaključuje Kuzmanovićeva.
Biće poprilično sredstava za pročišćenje: reč je o 63 ara zemljišta i oko 5000 metara kvadratnih poslovnog prostora, sa vilom kojoj cena nikada ne opada.
-----------------------------------------------------------
Veljović: Nisam bio tamo
Direktor policije Milorad Veljović demantuje za „Politiku” da je prisustvovao iseljenju Nenada Đorđevića.
– Nisam bio tamo. Policija je postupala po nalogu sudskog izvršitelja. Ne poznajem nijednu od stranaka u tom postupku, niti je iko ikada od njih sa mnom kontaktirao. Šta bi, uostalom, direktor policije radio u takvom događaju – kategorički tvrdi Veljović.
-----------------------------------------------------------
Ko je Srđan Adžemović
Srđan Adžemović Adžem je biznismen, poznat po brakovima sa pevačicama Lelom Andrić i nekadašnjom članicom grupe „Models” Nevenom Stamenković. Adžemovićevo ime se nalazi u „beloj knjizi srpskog kriminala”, štampanoj pod nazivom „Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom na teritoriji Republike Srbije”, u kojoj su opisane aktivnosti pripadnika srpskog podzemlja.
Krajem 2001. godine ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović obelodanio je postojanje tog dokumenta, sa spiskom od nekoliko stotina imena.
Adžemović je pomenut kao član „Zvezdarske grupe”, koju je organizovao Sredoje Šljukić Šljuka (ubijen krajem 2002. godine). Mediji ga opisuju i kao „jednog od retkih preostalih žestokih momaka sa beogradskog asfalta”.
Mediji su tvrdili još nešto: da je bio i telohranitelj lidera Nove Srbije Velimira Ilića. Adžemović je pominjan i u incidentu ispred poslovne zgrade „ABC produkt” 2004. godine, kada je Radisav Rodić, vlasnik „Glasa javnosti” i „Kurira”, tvrdio da ga je Adžemović pretukao. Beogradska policija je tada podnela prekršajnu prijavu protiv Adžemovića, procenjujući da je incident imao verbalni karakter.
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 07/12/2009]
