Izvor: Politika, 19.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kandže dedinjskih gazdi

Stranci koji iznajmljuju vile za tri-četiri hiljade evra mesečno nisu pošteđeni neslavne bahatosti beogradskih rentijera

Plati kiriju dve-tri hiljade evra i – ćuti. Ili idi. Zbog ovog poznatog filozofskog pristupa beogradskih gazdarica i rentijera podstanari u dedinjskim vilama počeli su da se žale, baš glasno. Toliko da su i druženja u diplomatskom klubu postala mesto gde se sve češće govori o lošim iskustvima sa vlasnicima luksuznih kuća.

Jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od njih slušamo od službenika iz ambasade jedne zapadnoevropske zemlje.

– Problem je što u vili, za koju mesečno plaćamo tri-četiri hiljade evra, imamo manje prava nego stanovnici takozvanog kartonskog naselja. Gazda je doduše pokazao izuzetnu ljubav prema našem novcu, samo smo u svemu tome mi bili suvišni. Doživeli smo da slušamo najprimitivniju vrstu verbalne agresije, uključujući i paletu najružnijih reči srpskog jezika. Dolazio je bez najave, dovodio porodicu, kumove, komšije, „majstore” koji su nešto popravljali aljkavo ili nikako – kaže diplomata, koji za sobom ima 16 godina službovanja, ali ne i iskustva poput ovog beogradskog.

– Pitao sam se zašto nas uznemirava i dovodi ljude koji očigledno nisu majstori. Odgovor smo saznali uskoro kada smo dobili otkaz, jer je vlasnik vile dovodio potencijalne kupce i prodao kuću. Zakupnina je plaćena unapred, ugovor važi još dve godine, ali zašto nas on ne bi izbacio kada može. Mi smo samo pokrili troškove dok ne stigne novi vlasnik, mada mnogi ne mogu da zamisle kakvi su apetiti gazda tih luks objekata – uverava sagovornik iz ambasade, kome je advokat prijateljski savetovao da se ne sudi jer ima šanse da uđe u dugotrajnu i neizvesnu parnicu.

Iz razgovora sa „sapatnicima” iz drugih zemalja i članovima diplomatskog kora, ovaj nezadovoljni privremeni žitelj Dedinja je saznao da mnogi imaju slične probleme. Tako je u jednoj kući, koja je stavljena na „crnu listu” napravljenu u ambasadi, grejanje urađeno tako da stranac plaća cisternu nafte i za svoje i za gazdine vruće radijatore. Jer, svi se greju iz istog kotla, vlasnik stanuje u prizemlju, a reklamacije nisu moguće. Otkaz jeste, u svako doba.

Događa se i da se stranac useli, a gazdi padne na pamet da menja prozore i vrata iako je napolju sneg. Ako se stanari požale, gazda ih uteši pričom da će im biti toplije za nekoliko meseci, a lepi prozori samo povećavaju vrednost nekretnine za sledeći put.

Zašto uprkos ovim neprijatnostima stranci na privremenom radu u Beogradu, ipak, jure na Dedinje, Senjak, Voždovac, u krajeve grada u kojima su kuće sa uređenim baštama, bazenčićem? Ima lepih salonskih stanova i u centru?

– To je najlakši način da se reši pitanje bezbednosti, mada moram da podsetim da su sve škole, internacionalne kako ih zovu, koje pohađaju naša deca, smeštene na Dedinju. Znate kakvo bi to bilo gubljenje vremena da se mališani voze po celom gradu pre i posle nastave – objašnjava naš sagovornik.

– Kao strani državljanin, ne bi trebalo da brinem što je Srbija toliko bogata zemlja koja oprašta porez najbogatijima, ali moraću da vam pomenem i neke brojke. Kirija za kuću koja je nešto lošije uređena iznosi 2.500 evra i to je naš slučaj trenutno, pri tom gazda ne plaća nikav porez. Naši poznanici plaćaju 3.500-4.000 evra za stanovanje u luksuznijim kućama. Ugovor koji smo potpisali o rentiranju kuće stoji u ambasadi, doduše nigde nije overen i na osnovu njega se isplaćuje dodatak za stanovanje na koji kao diplomatski službenici imamo pravo. Dakle, poreske službe bi lako mogle da dođu do papira koji bi ih odveo kod onih koji zgrću velike pare a državi ne daju ni dinar – ističe nezadovoljni dedinjski podstanar.

Iskustva iz drugih zemalja govore sasvim drugačije. Na Zapadu bi nepoštovanje ugovora, maltretiranje stanara podrazumevalo kontramere, sigurno izgubljene sporove, a posle drugog puta gazda bi mogao da se pozdravi sa bilo kakvim načinom rentiranja i zaradom od takvog posla.

– Bez prijave, makar i anonimne, nama su vezane ruke. Ništa ne možemo da preduzmemo – odgovara Zoran Jovanović, portparol Poreske uprave u Ministarstvu finansija Srbije. Ugovorom o rentiranju kuće utvrđen je obligacioni odnos, šta su čije obaveze, pa i investiciono održavanje, te gazda nema prava da maltretira stanare i da im dovodi neku svitu u kuću – objašnjava Jovanović.

„Mi ne možemo kao poreska služba da se time bavimo, ali sve drugo u vezi sa naplatom poreza u našoj je nadležnosti, a ovde je reč o klasičnom izbegavanju plaćanja poreza. Ako bi Poreska uprava tražila od ambasada da dostave takve ugovore, taj posao bi morao da ide preko Ministarstva inostranih poslova i mi bismo eventualno mogli da pokrenemo postupak protiv takvih lica za klasičnu utaju poreza”, kaže portparol Jovanović.

Rajna Popović

[objavljeno: 20/04/2009]

Nastavak na Politika...