Izvor: Blic, 14.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kancer ne može da čeka popravke
Kancer ne može da čeka popravke
BEOGRAD - Tri aparata za zračenje Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije još uvek su van funkcije, dok je jedan popravljen ali preopterećen, i pitanje je koliko će još moći da funkcioniše - upozorio je doc. dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
- Od četiri aparata koja ima Institut od srede do petka nijedan nije radio. Srećom, pozvali smo kolege >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa VMA koji su prihvatili pedesetak naših pacijenata na radioterapiju, tako da se situacija nije završila tragično. Za popravku linearnog akceleratora 'varian', starog 14 godina, dobili smo novac od Fonda za zdravstvenu zaštitu. On je popravljen i stavljen u funkciju u petak. Pacijenti, za sada, nisu ugroženi, ali s obzirom da aparat sada mora da radi duplo više, od 7 do 22 sata, plašimo se da opet ne crkne. Pošto delovi za ove aparate koštaju nekoliko stotina hiljada maraka, a nove mašine oko dva miliona maraka, mi to sami ne možemo da nabavimo. Zato smo se obratili za pomoć Republičkom fondu i Ministarstvu za zdravlje - kaže dr Borojević.
Pogrešna investiciona politika poslednjih deset godina, prema rečima dr Slobodana Čikarića, direktora službe radioterapije, dovela je Institut u nezavidan položaj. Za citostatike se godišnje izdvaja četiri do pet miliona maraka, a za radioterapijske mašine gotovo ništa. Najmlađa mašina stara je sedam, a najstarija 25 godina. U Institutu se godišnje leči od šest do osam hiljada pacijenata. S obzirom na ovakvu situaciju sa mašinama, pacijenti na terapiju moraju da čekaju i po mesec dana, što znatno utiče na kvalitet lečenja. Jugoslavija nema ni dovoljno aparata za radioterapiju. U razvijenim zemljama sveta broj ovakvih mašina kreće se od tri do šest na milion stanovnika. Trenutno, u našoj zemlji, sa prekidima finkcioniše pet takvih mašina, odnosno 0,5 mašina na milion stanovnika.
J. S.
