Izvor: Blic, 16.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kanadski 'Nešenel post' o poslovima Dragana Tomića
Kanadski 'Nešenel post' o poslovima Dragana Tomića
Kanadski 'Nešenel post' objavio je 18. decembra prošle godine opšriran tekst o poslovima Dragana Tomića, bivšeg predsednika Skupštine Srbije i nekadašnjeg direktora 'Jugopetrola'. 'Blic' prenosi delove ovog teksta:
'Prošlog meseca, u toku krivične istrage bez presedana vezane za masovnu krađu i korupciju za vreme vladavine predsednika Slobodana Miloševića, javni tužilac iz Beograda je poslao poverljiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << memorandum švajcarskoj vladi zahtevajući zamrzavanje računa nekim od najznačajnijih pripadnika Miloševićevog užeg kruga. Deo tog novca, kažu oni, prošao je kroz račun ogranka 'Montreal banke' u Torontu. Poreske vlasti u Jugoslaviji kažu da je taj novac - približno 300.000 dolara - napravio prilično zaobilazan put. U junu 2000, tri meseca pre nego što je Milošević zbačen s vlasti narodnim ustankom, novac je telegrafski prebačen iz Jugoslavije jednoj kompaniji sa sedištem na Bermudima pod nazivom 'Eurol internešenel' pre nego što je dospeo u Kanadu.
Kompaniju 'Eurol interenešenel' je 1996. preuzeo visoki član Miloševićevog užeg kruga Dragan Tomić.
Novac koji je sa Bermuda dospeo u Toronto stavljen je na račun Tomićeve ćerke Tamare Tomić-Vajagić, koja živi u skromnom iznajmljenom stanu u centru Toronta.
Prošle nedelje, kada je novinar 'Nešenel posta' u pratnji prevodioca za srpski jezik zakucao na njena vrata, gospođa Vajagić je učtivo odbila da da intervju. U telefonskom razgovoru narednog dana, gospođa Vajagić je odbila da odgovori na pitanja u vezi sa svojim računom u banci i transferom koji je obavljen sa računa očeve kompanije sa Bermuda.
'Bila bih oprezna', rekla je ona na engleskom, ističući da živi u Kanadi šest godina. 'Moj otac je odlučio da prepusti to pitanje sudovima i ja se slažem da je to najbolje mesto.' Počev od marta, islednici iz Ministarstva unutrašnjih poslova sprovode istragu vezanu za nestanak novca iz Jugoslavije i Republike Srbije i otkrili su raširenu praksu 'sistematske kriminalne aktivnosti članova Miloševićevog režima'.
Kao šef 'Jugopetrola' Tomić je nadzirao program 'Nafta za hranu' UN namenjen Iraku. Reč je o humanitarnom programu koji je nastao 1996. s ciljem da se ublaži efekat sankcija uvedenih Iraku. Taj sporazum, u okviru kojeg je Jugoslavija delovala kao posrednik u prodaji iračke nafte od 1996. i 2000, omogućio je Jugoslaviji da dobija između 10 i 15 centi po barelu nafte prodate kupcu. U skladu sa programom UN, Iraku je bilo dozvoljeno da prodaje oko 700.000 barela nafte dnevno. Jugoslavija je stoga mogla da zaradi između 100-150 miliona dolara u skladu sa uslovima sporazuma. Deo te zarade je bio namenjen za podmirivanje jugoslovenskog duga prema Iraku. Međutim, kako proističe iz istrage jugoslovenskih vlasti, taj novac nije završio u državnoj blagajni. 'Tomić je naveo kompaniju ‘Vitol’ iz Ženeve kao kupca nafte od Jugopetrola', kaže se u poverljivom memorandumu do kojeg je došao 'Nešenel post' i koji nosi naslov 'Zahtev za pomoć javnog tužioca iz Beograda vladi Konfederacije Švajcarske u vezi sa zamrzavanjem računa i dobijanjem informacija o računima Centralne banke'.
'Umesto direktnih poslovnih kontakata između države, u vidu ‘Jugopetrola’ i ‘Vitola’, Tomić je pripojio kompaniju ‘Eurol internešenel’ sa Bermuda. ‘Eurol’ je trebalo da postane mešovito preduzeće ‘Jugopetrola’ i ‘Vitola’.'
Provizija koja je trebalo da pripadne 'Jugopetrolu' je zatim podeljena fifti-fifti između 'Vitola' i Tomića (i još dvojice funkcionera). Dokumentacija pokazuje da je 2000. godine jugoslovenska vlada trebalo da dobije proviziju (i gašenje duga) od programa 'Nafta za hranu' u iznosu od 1.719.156,86 dolara. Jugoslavija nije dobila ništa. Umesto toga, 'Eurol' je dobio proviziju: pola 'Vitol', a pola Tomić (i još dvojica funkcionera). Istraga je pokazala da je 'Vitol' platio Tomiću pet miliona američkih dolara u kešu kao 'dobrotvorni doprinos'.
Dokazi koje je prikupila Vlada pokazuju da je Tomić dobio iznose kao što su 56.999, 51.866, 25.222, 11.543 i 60.856 za različite 'donacije' i 'zabavu'. Tomić je, takođe, dobio najmanje 300.000 dolara u vidu 'direktorskog honorara'.
U vezi s Tomićem i njegovom ćerkom, u poverljivom memoramdumu se dalje kaže da su 'islednici otkrili različite račune koji su korišćeni prilikom transfera novca za ličnu korist. ...Poznato je da je Dragan Tomić prebacio približno 300.000 dolara u Toronto na račun otvoren na ime ćerke Tamare Tomić-Vajagić. Islednici su otkrili da na jednom od transfera Tomićevoj ćerki piše 'član odbora ‘Eurola’'. Međutim, gospođa Vajagić nema nikakve veze s odborom firme.
Beogradske poreske vlasti kažu da je većina novca koji je Tomić prebacio u svoje ime završila na računima u Švajcarskoj koje kontrolišu Tomić i Milošević.
'Otkrili smo da je pranje novca u Miloševićevom režimu funkcionisalo u koncentričnim krugovima', kaže Aleksandar Radović, direktor Agencije za javne prihode Srbije. 'Milošević je organizovao svoju baroknu državu uz pomoć takvih ljudi kao što je Tomić i sada mi želimo da nam se taj novac vrati.' Tomić sa svoje strane odbacuje sve optužbe.
Na kraju poverljivog memoranduma koji je Rade Terzić, javni tužilac iz Beograda, poslao prošlog meseca švajcarskim vlastima, ističe se: 'Na osnovu dokaza koje su prikupili funkcioneri Ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu razgovora sa očevicima, dokumenata i informacija iz banaka dobijenih od haškog tribunala i vlade sa Kipra i drugih mesta ... Dragan Tomić i još dvojica funkcionera su počinili zločine protiv ekonomije po zakonima i statutima Republike Srbije i Jugoslavije zahvaljujući pažljivo organizovanim planovima kao što su ‘naduvane’ fakture u periodu od početka 1991. do oktobra 2000. za ličnu korist i na direktnu štetu vlade i naroda Jugoslavije.'
Nije sav novac koji je iz Jugoslavije prebačen u Kanadu završio na švajcarskim računima. 'Nešenel post' je otkrio dokaze o tome da je deo tih para otišao kanadskim političkim strankama u vidu priloga', navodi se na kraju teksta. CDC/JS
