Izvor: RTS, 08.Mar.2019, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kampanja "Žene žive i na selu" – pomoć, podrška i razbijanje stereotipa
Danas je počela nacionalna kampanja "Žene žive i na selu". Cilj je da se učine vidljivijim problemi zdravstvene i socijalne zaštite žena iz ruralnih sredina i da im se pomogne da počnu sopstveni posao. Radiće se i na razbijanju stereotipa prema kome je sramota da žena traži deo nasledstva ili mušku pomoć za kućne poslove.
Brine o deci, sprema hranu, čisti kuću, radi na njivi i oko životinja, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a vikendom prodaje na pijaci. Život žene na selu nije nimalo lak, ali može da bude i lep, jer ne razdvaja porodicu i posao, kaže Dragica Ostojić. Ponosna je na supruga Miju, jer nije domaćin koji samo deli zadatke.
"On radi te teže poslove koje ja ne mogu da odradim, znači obradu zemlje. Onda ga ja dočekam sa pričama šta treba za decu, za kuću, unučićima. Volim model prodaje da ruka koja proizvede to i da kupcima. Mi smo se opredelili za porodični plasman", kaže Dragica Ostojić, organski proizvođač iz Barajeva.
Podela poslova na muške i ženske u patrijarhalnom društvu kakvo je srpsko i dalje je duboko uvreženo, kažu sociolozi. Cilj kampanje biće i iskorenjavanje stereotipa.
"Kod žena na selu je ovo sve delikatnije, u odnosu na muškarce dvostruko više vremena radimo u kući. Ženama koje su zaposlene rad u kući postaje praktično druga smena", ističe Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku.
Žene na selu često se odriču nasledstva u korist muških članova porodice. Manje od petine ima registrovano gazdinstvo, a bez imovine ne mogu da dobiju kredit. Ekonomsko osnaživanje je važna stavka, ali ne i jedini uslov za opstanak žena na selu.
"Naravno, bolna tema borba protiv nasilja nad ženama i u porodici na seoskim područjima je posebno senzitivna i naravno da pokušamo da motivišemo više žena na selu da vrše preventivne zdravstvene preglede", navodi Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine i pokrovitelj kampanje "Žene žive i na selu".
Kako bi ostvarile pravo na punu platu tokom porodiljskog odsustva ženama je neophodno da budu u radnom odnosu osamnaest meseci. Ako se bave poljoprivredom treba im pola godine više.
Prema istraživanju Sekonsa dve trećine poslova na poljoprivrednim gazdinstvima obavljaju žene, slično je i sa kućnim poslovima. U privatnoj sferi čini se žene se nisu izborile za jednaka prava koja, makar na papiru, imaju u političkom i poslovnom svetu.
.jpg)
