Izvor: BKTV News, 27.Feb.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kampanja 365 dana: STOP nasilju u porodici!
Nema političke partije u Srbiji koja u predizbornoj kampanji nije bar jednom pomenula da je porodica osnovna ćelija ili stub svakog društva. Posebnu brigu o porodici pokazujemo svakog 14. februara u globalnoj akciji „Milijarda ustaje za pravdu“ ili 25. novembra kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Samo tada i sporadično u specijalizovanim emisijama koje popularišu rad nevladinog sektora može se saznati nešto više o nasilju u porodici. Ostali dani su rezervisani >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << za novinske napise u rubrici „crna hronika“. A u praksi se žene i deca suočavaju sa životnim nevoljama da više nisu bezbedni ni u „sigurnoj kući“.
Prema podacima SOS službi i Viktimološkog društva u protekloj deceniji svaka treća žena doživela je fizički napad od nekog člana porodice, dok se svakoj četvrtoj pretilo nasiljem i veoma često je bila žrtva ponovljenog nasilja. Što se tiče razloga koji se navode zašto slučaj nije prijavljen policiji, najveći procenat žena navodi kao razlog da poslednji napad nije bio toliko ozbiljan da bi zahtevao intervenciju organa reda. Žene koje su bile žrtve nasilja često izjavljuju da nisu prijavile supruga nasilnika zato što ih je bilo sramota, a ima i slučajeva da se nasilnik ne prijavljuje, jer kod žrtve preovlada strah od ponovnog nasilja ili jednostavno ne zna kome da ga prijavi. Po pravilu, tamo gde je jedan od bračnih partnera fizički ugrožen, nasilju su često izložena i deca. Ona su, prema zvaničnim statistikama, i najčešće žrtve porodičnog nasilja. Šokantno deluje podatak da su u 2013. godini 43 žene u Srbiji ubijene od strane partnera ili članova porodice.
Na internet portalu „Sigurna kuća“ stručnjaci navode da nasilje predstavlja način na koji muškarac održava moć nad porodicom. On to čini kroz zadovoljenje svojih emotivnih, fizičkih i seksualnih potreba. Postoji neka pravilnost koja prati slučajeve nasilja u porodici. Sve se dešava kroz trofazni ciklus zlostavljanja. U fazi podizanja tenzije muškarcu počinje da se nagomilava bes. Ponekad je besan na nju i porodicu, ponekad zbog svog posla ili nečeg što nema nikakve veze sa ženom i decom. Ova faza može trajati danima, a može se završiti i za nekoliko minuta. U fazi akutnog zlostavljanja muškarčev bes eksplodira i on počinje da maltretira ženu. Može da je ošamari, šutne, gurne, da baca stvari na nju. Nasilje može da uključi i silovanje i seksualno maltretiranje. I na kraju, sledi faza ponovnog uspostavljanja veze (ili faza medenog meseca). Ovo je faza kada se muškarac izvinjava i često suznim očima obećava da više nikada neće povrediti ženu. On često objašnjava ženi šta je ona uradila, čime je izazvala njegov bes i time okrivljuje ženu za sopstveno ponašanje.
Psiholozi smatraju da kada žena trpi prekomerno nasilje u porodici normalno je da će razviti određene odbrambene mehanizme. Ljudima koji nisu delili krov nad glavom sa nasilnikom teško je da shvate zašto žene trpe teror u porodici. Reč je, naime, o Stokholmskom sindromu koji označava ponašanje ljudi koji su bili povređeni ili kojima je prećeno nasiljem od koga ne mogu da pobegnu. U pitanju je obično pretnja nasilnika da će je ubiti ili joj naneti teške povrede, a žrtva ne može da pobegne ili misli da ne može da pobegne. Pokazatelj da je žena razvila Stokholmski sindrom je da brani nasilnika i pokazuje određenu dozu zahvalnosti za njegove male ljubaznosti. Iz straha od ponovnog povređivanja žrtva pravi niz pokušaja da sa nasilnikom uspostavi „dobar“ odnos, a pri tome se retko traži sopstvena odgovornost za nasilje. Uporedo sa tim, što je karakteristično za nasilje u porodici, javlja se stid i sramota, te se nasilje neretko krije.
Iako je Skupština Srbije usvojila Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv nasilja nad ženama za koju se smatra da je do sada najbolje urađen, najznačajniji i najsveubuhvatniji međunarodni dokument u ovoj oblasti, sumorni statistički podaci o broju žrtava nasilja u porodici nas upozoravaju da nedostaje efikasnost u rešavanju problema, odnosno brzina i kažnjavanje nasilnika da bi se problem smanjio ili bar sveo na razumnu meru.
Predrag Prokopljević
Tweet
