Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamena sekira i raketni sistem
Sve što se moglo videti na upravo završenom Sajmu oružja u Beogradu jednoga dana će sigurno biti deo postavke Vojnog muzeja. – Kako su vladari "potkupljivani" skupocenim poklonima
Teško je reći šta je na upravo završenom Sajmu naoružanja izazvalo najviše znatiželje. Možda bespilotna letelica Vojnotehničkog instituta, novi školski avion "Lasta" ili raketni sistem sa turbomlaznim pogonom "Alas"? Za neke možda kamena sekira iz trećeg milenijuma pre nove ere. Otkud >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kamena sekira na Sajmu "Partner "2007", objašnjava Branka Milosavljević, muzejski savetnik:
– Sigurno je samo to da se istorija razvoja naoružanja neće završiti ovim sajmom. Sve što se moglo videti na štandovima jednoga dana će sigurno biti deo postavke Vojnog muzeja. Zato smo i mi ovde, upravo se tu nalazi pravi razlog prisustva Vojnog muzeja na sajmu "Partner 2007" – kaže Branka Milosavljević, koja je i autor izložbe.
Na štandu Vojnog muzeja na svega nekoliko kvadratnih metara poređano je oružje od petog milenijuma pre nove ere pa do dvadesetog veka – već pomenute kamene sekirice, koplje, pa predmeti bronzanog, antičkog i srednjovekovnog perioda. Razne vrste mačeva zadržale su svoje počasno mesto "kralja oružja" sve do kasnog 19. veka, da bi ustupile primat vatrenom oružju.
Još je čuveni engleski filozof Rodžer Bekon rekao da je pronalazak baruta jedno od najznačajnijih dostignuća u ljudskoj istoriji, ali istoričari kažu da je sve zapravo počelo kada je prvi čovek podigao komad kremena i počeo da ga oblikuje za svoje potrebe. Oružje je kroz vekove postalo ne samo naprava za ubijanje, već i deo kulturnog nasleđa, predmet primenjene umetnosti i lepote. Ono svedoči i o razvoju vojne taktike i industrije, kao i o modi i ukusu određenog doba. U mnogim kulturama, pa i srpskoj, oružje je bilo deo nacionalnog kostima i ponos njegovog vlasnika.
– Ova simbolična izložba sačinjena je od najužeg izbora iz fonda Vojnog muzeja. Cilj je da nas postepeno uvede u vreme modernih tehnologija gde staro oružje deluje gotovo bezopasno. Najskupoceniji od svih ovde izloženih predmeta su arkebuza i pištolj kolašica, predmeti koji predstavljaju retkost i vrednost i u evropskim okvirima – kaže Branka Milosavljević.
Kolašice su bile, kako kaže, komplikovano i skupoceno konjičko oružje, čak i u vreme kad su bile u upotrebi. Smatra se da je Leonardo da Vinči krajem 15. veka dao prvi nacrt za kolašicu koja se zatim početkom 16. veka pojavila u Nemačkoj.
Zanimljivo je i kako su vladari "potkupljivani" kroz istoriju skupocenim poklonima. Jedan od najskupocenijih darova je onaj koji je Maksimilijan Prvi Habzburški poklonio engleskom kralju Henriju Osmom. Habzburški vladar naručio je kod svog dvorskog oklopara Konrada Zojzenhofera u Insbruku oklop od čistog zlata kao dar svom prijatelju i savezniku u ratu protiv Francuza. Primeri darivanja oružja bili su poznati i na ovim prostorima u srednjem veku. Prilikom sređivanja odnosa između između Bosne i Dubrovnika, 1384. godine, dubrovačka vlastela poklonila je kralju Tvrtku Prvom Kotromaniću mač ukrašen srebrom.
– Primerci paradnog oružja i oklopa, pravljeni za pojedine vladare i njihove radne konje, i danas zadivljuju dizajnom i veštinom izrade. Mi, razumljivo, ne posedujemo takve primerke kakvim raspolažu srećniji narodi čije zbirke nisu pustošene, niti zemlje u toj meri harane, ostajući vekovima okupirane – kaže Branka Milosavljević i napominje da se i danas u toponimima pojedinih mesta mogu naći tragovi starih zanata koji su cvetali u Srbiji i okolnim zemljama u srednjem veku, na primer Brnjari ili Brnjaci, Lukari ili Strelari i drugi.
– Kada je reč o značaju pojedinih predmeta za nacionalnu istoriju, svakako su najvredniji predmeti kojima je bila naoružana srpska vojska, a naročito ono oružje u čijem su usavršavanju učestvovali domaći konstruktori, kao na primer pešadijska puška mauzer-milovanović M1880 kalibra 10,15 mm – ističe autorka izložbe.
D. Stevanović
[objavljeno: 01.07.2007.]
.jpg)
