Izvor: RTS, 10.Maj.2019, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalemegdan, gondola ili Unesko
Više od pola veka organizacija "Evropa nostra" štiti kulturnu baštine u celoj Evropi. Na poslednjem u nizu sastanaka Međunarodne delegacije "Evropa nostre" sa najvišim predstavnicima vlasti samo jedna tema – žičara sa gondolom na Kalemegdanu. Gostujući u Hronici RTS-a Sneška Kvadlih Mihailović, generalna sekretarka te organizacije, kaže da postoje ozbiljne sumnje da će Kalemegdan, ukoliko se izgradi žičara sa gondolom, moći da se nađe na Uneskovoj listi svetske kulturne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << baštine.
Sneška Kvadlih Mihailović kaže da su se predstavnici "Evropa nostre" prvo sreli sa predstavnicima strukovnih nevladinih organizacija koje su potpisale peticiju protiv gradnje gondole.
"Imali smo razgovore, da čujemo njihove primedbe. Sastali smo se i sa predsednikom SANU, jer su tri odeljenja SANU rekla da su protiv gradnje gondole na Kalemegdanu. Sastali smo se i sa predstavnicima ministarstava, ali i sa predsednicom Vlade Anom Brnabić", navodi Mihailovićeva.
To je, dodaje, bio otvoren razgovor.
"Ona je izrazila želju da od nas dobije veoma iscrpan izveštaj sa detaljnim preporukama – da ili ne gondola", istakla je Mihailovićeva.
Prema njenom mišljenju, nijedna vlada ne bi, uz sve primedbe, mogla da nastavi sa ovakvim projektom, a da o njemu ne promisli ozbiljno.
"Što se tiče Nostre, mi nemamo nikakvu dilemu. Mislimo da na ovom mestu ne treba praviti jedan tako invazivan građevinski poduhvat", navela je Mihailovićeva.
Kalemegdan na tzv. tentativnoj listi
Kalemegdan je, navodi, baština od najvećeg značaja za ovu zemlju i zaštićena je zakonima ove zemlje i planskim dokumentima.
"Postoji jedan ozbiljan postupak pred Ustavnim sudom, gde se preispituje da li je Plan detaljne regulacije koji je doneo Grad Beograd zbog izgradnje gondole u skladu sa višim planskim dokumentima. I tu ima ozbiljnih indicija da Plan generalne regulacije zabranjuje gradnju žičara na tom lokalitetu. Zaista je potrebno da se Ustavni sud pozabavi ovim pitanjem", kazala je Mihailovićeva.
Mihailovićeva navodi da se Kalemegdan od 2015. godine nalazi na tzv. tentativnoj listi i da bi mogao da se nađe na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
"Bilo bi sjajno da se Beogradska tvrđava nađe na Uneskovoj listi svetske baštine. Što se tiče naših stručnjaka, velika sumnja postoji da, ukoliko se gondola izgradi, uništava se bilo kakva šansa da se Kalemegdan nađe na toj listi", dodaje Mihailovićeva.
Postavlja se, navodi, pitanje da li je za Beograd poterbna gondola kao turistička atrakcija.
Slučaj Akropolja: obustavljena izgradnja hotela zbog pogleda
Mihailovićeva je navela primer pokušaja da se izgradi hotel koji bi zaklinjao pogled na Akropolj.
"Kada je kod Akropolja trebalo da se izgradi hotel, podigla se javnost, tri hiljade građana je potpisalo peticiju, obustavljena je gradnja iako je građevinska dozvola bila izdata", istakla je Mihailovićeva.
Ukoliko je cilj da se povežu obale reke Save, mogu da se koriste ekološki brodići koji će prevoziti ljude, ili neki lep pešački most.
"Postoje razni načini na koje bi se obale reka mogle povezati, a gondola se može graditi između Košutnjaka i Ade Ciganlije", rekla je Mihailovićeva.
"Evropa nostra", kaže, poziva na otvoren razgovor sa svima, jer se široka stručna i građanska javnost u to mora uključiti.
"Nadam se da će Kalemegdan biti pobednik i da će se na kraju naći na listi svetske baštine Uneska. Kalemegdan je naš, zajednički, i zato imamo i zajedničku odgovornost", zaključila je Mihailovićeva.
