Izvor: Blic, 16.Sep.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvu bismo Srbiju voleli za 10 godina
Neki od nespornih autoriteta u javnom i akademskom životu Srbije najveću nadu za našu zemlju vide u mladima i veruju da se upravo u pravilno vaspitavanje i razvoj omladine, kao i u obrazovanje, mora mnogo više ulagati.
SAŠA ĐORĐEVIĆ, selektor košarkaša Srbije
Očekujem da će za 10 godina sport u svakoj školi biti važan, da će svaka škola imati salu za fiskulturu, da se deca kroz sport vaspitavaju i uče pravim vrednostima, da kažu „ne“ rasizmu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nasilju. Dalje, očekujem Srbiju prvaka sveta u košarci!
Nadam se da će u svakom obdaništu postojati mini-basket sekcija, da će svaka škola imati prave programe obavezne van nastave. Nadam se da će sport i dalje biti naša perjanica, da ćemo i dalje imati velike asove u mnogim sportovima i da će oni biti idoli mladim ljudima.
Očekujem zemlju sa jasnim stavom i mestom u Evropi. Takođe, Srbiju sa dobrim platama za profesore i lekara jer nam od njih zavisi obrazovanje dece i zdravlje nacije.
SRBIJANKA TURAJLIĆ, profesorka univerziteta u penziji
Za deset godina Srbija mora da ima izgrađene sve ključne nezavisne institucije - pravosuđe, policiju, zaštitnika građana, poverenika.
Trebalo bi da imamo moderan sistem obrazovanja koji pored činjenica decu uči i veštinama i daje im odgovarajuće kompetencije. Taj sistem ne bi smeo da zavisi od toga ko je ministar prosvete. Mediji bi za deset godina, u idealnim uslovima, morali da budu nezavisni, novinari slobodni.
Morali bismo konačno da dobijemo i jasnu strategiju kulturne politike kojom će se promovisati zaista vredna umetnička i dela iz oblasti kulture, a destimulisati treš koji danas imamo na većini televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ponavljam, ništa od ovoga nećemo imati bez snažnih i nezavisnih institucija.
BRANIMIR JOVANOVIĆ, direktor Muzeja „Nikola Tesla“
Voleo bih da za 10 godina vidim Srbiju kao zemlju koja je uredila sva svoja sporna pitanja, usaglasila zakonodavstvo sa EU, konsolidovala ekonomiju i koncentrisala se na razvoj proizvodnih potencijala. Da je, pored toga što je postala privlačna za strane investitore, Srbija postala zemlja u kojoj njeni građani imaju privilegije za razvoj preduzetništva, sa razvijenim programima ulaganja u seoskim sredinama.
Voleo bih da za 10 godina Srbija ima definisanu strategiju razvoja za narednih 25 godina sa prioritetima u ekonomiji, kulturi i obrazovanju. Da je na političku scenu stupila nova generacija mladih, obrazovanih, sposobnih i moralnih političara koji poseduju savremene veštine za upravljanje društvom, ali i svest o tradicionalnim vrednostima. Da su brojne institucije sistema inovirane i unapređene u funkcionisanju kako bi mogle da odgovore zahtevima 21. veka. Da su u ekonomiji prioriteti: primene modernih tehnologija, integrisane proizvodnje energije i hrane, usmerenost na zelene programe.
Ako je ekonomija nešto što hitno treba rešavati u našem društvu, onda su svakako kultura i obrazovanje ključ dugoročnog opstanka. Zapravo, kultura, obrazovanje, vaspitanje dece i omladine i odnosi među ljudima - sve su to samo različiti aspekti jednog problema koji se zove “preovlađujući sistem vrednosti u društvu”.
DRAGINJA ĐURIĆ, direktorka Banke Inteza
Puna integracija Srbije u ekonomski i politički život EU predstavlja našu zajedničku viziju i kada govorimo o budućnosti, onda je to slika Srbije kao moderne i efikasne države sa razvijenim i iskorišćenim privrednim potencijalima koja svojim građanima obezbeđuje bolji i kvalitetniji život.
U tom kontekstu, reformske inicijative Vlade u sferi promena važnih sistemskih zakona su korak u dobrom smeru. Naša privreda se mora transformisati, a potrebno je i kontinuirano unapređivati poslovni ambijent kao ključne odrednice privlačenja stranih investicija neophodnih za kreiranje novih radnih mesta. Neophodno je i da sve institucije sistema u svom domenu daju doprinos rešavanju izazova koji su pred nama.
Bankarski sistem Srbije je i do sada imao vrlo značajnu ulogu u procesu restrukturiranja privrede i ostaće važna tačka oslonca na reformskom putu naše ekonomije, a Banca Inteza kao vodeća finansijska institucija na tržištu će nastaviti da pruža aktivnu podršku privredi i građanima.
Mihajlo Pantić, književnik
Nemam previsoka očekivanja. Samo skromne želje.
Recimo, voleo bih da laž prestane da bude vrlo unosno zanimanje. Da promenimo dominantni ton sveopšte kuknjave kako u ovoj zemlji ništa ne valja. (Kako je to dubok uvid i epohalno saznanje!) Da više cenimo sopstvene vrednosti i da se u isti mah sačuvamo od iluzije samodovoljnosti. Da očuvamo to malo prirode što nam je preostalo i da generacije koje dolaze budu bolje od nas, u svakom pogledu. Naša obaveza je da im to omogućimo.
RADOŠ BAJIĆ, reditelj
Bez obzira što kao narod prolazimo kroz period koji traje dugo, a koji je praćen istorijskim kontroverzama i mukama, i bez obzira što mi se ponekad čini da živimo u brlogu, snažno verujem u pobedu upravo onih vrednosti koje su sadržane u pitanju koje postavljate.
Verujem u mlade, u razvoj nauke, sporta i pravih vrednosti koje negujemo. Ipak, najviše verujem u mlade i njihovo genetsko nasleđe. Kao društvo i kao narod još juče je trebalo da definišemo nacionalnu strategiju za budućnost i razvoj mladih, a ne da se događa da svaka nova politička opcija u Srbiji kreće od početka.
Moramo pod hitno preispitati resurse naše države, pa veliki deo njih usmeriti ka nauci, sportu, obrazovanju. Tako ćemo zaustaviti reku bez povratka, odnosno reku u kojoj na hiljade mladih svake godine napuštaju Srbiju.
DEJAN NIKOLIĆ, direktor Beogradskog maratona
Svi bi trebalo da radimo na promeni kolektivne svesti nacije i tako stvorimo bolju i efikasniju državu. Stvaranjem loših sistema vrednosti u dugom periodu, došlo je do mnogih devijacija u društvu. Voleo bih da 10 godina bude dovoljno da se u ovoj oblasti ostvare značajne promene.
Odgovorno vaspitanje dece i omladine je put ka dobrom, efikasnom i pravednom društvu. To i nije tako komplikovano ako smo brižni roditelji, dobri domaćini, revnosni nastavnici. Jedino pravilne poruke iz porodice i škole ulivaju nam nadu u bolju budućnost.
Kvalitetno obrazovanje je sledeća ključna tema koja na duži rok treba da eliminiše mnoge nagomilane probleme i reši nas brige u kakvoj budućnosti će živeti nove generacije u Srbiji. Svedoci smo da mladi naraštaji svojim talentom i znanjem osvajaju brojna priznanja i nagrade na svetskom nivou - od matematike, preko fizike do hemije i IT-ija. Sistem obrazovanja bi trebalo uskladiti da ponudi i praktična rešenja koja će novim generacijama stvoriti mogućnost da svoja znanja primene na tržištu rad.
Pitanje novca, sloboda i statusa poslenika u kulturi trebalo bi da bude odgovornije i sistemski tretirano u budućnosti, pa da kultura postane svakodnevica i prirodna potreba.
SRĐAN OGNJANOVIĆ, direktor Matematičke gimnazije
Očekujem još brži napredak IT sektora, koji će dodatno ubrzati način života. To sa druge strane vuče i određene posledice, uglavnom psihološke, ljudi postaju sve nervozniji, i generalno stanje nacije, ne samo naše već i drugih, će se izmeniti. Već danas se javljaju mnogi problemi koji ranije nisu postojali.
Moguće je da će se školstvo izmeniti. U nekim zemljama već danas učenici imaju mogućnost učenja na daljinu, preko interneta, mobilnih telefona. Ipak toj deci će nedostajati socijalizacije, neće se dovoljno družiti sa svojim vršnjacima. Ekonomski, čini mi se da je država na putu ekonomskog oporavka. U saobraćaju ne očekujem toliko velike pomake kao u IT sektoru, ali svakako da će napredovati. Ono što mislim da bi moralo da se uradi je da se osposobi železnica, jer nema ozbiljne države bez dobre železničke mreže, a naša je gotovo zamrla.
Moralo bi se mnogo poraditi na sportu, jer današnji način života je takav da je vrlo štetan za fizički razvoj dece. Ishrana će biti sve više opterećena hemijom. Danas smo koliko toliko zaštićeni, ali mislim da je taj rat izgubljen. Farmaceutska i prehrambena industrija su previše jake, i prosto će jeftinijom ponudom osvojiti tržište. To će se svakako odraziti na opšte zdravlje.
MAJA LALIĆ, direktorka Miksera
Imam dva odgovora na ovo pitanje. Jedan je vizija u kakvoj bi Srbiji volela da žive, obrazuju se i stasavaju moja deca. Humanost, empatija, solidarnost, odgovornost, sistem koji unutar skladnog kolektiva može da prepozna i odneguje individualne talente, deca podizana sa pažnjom kao vredan resurs ove zemlje.
Druga vizura je realni scenario po kom će eskalirati dalja degradacija obrazca naše opšte kulture, pa i obrazovanja kao njegovog direktnog izdanka, ukoliko kao društvo ne revidiramo etičke, profesionalne i ljudske vrednosti…
Današnje pogrešne odluke ili, još gore, nepreduzimanje nikakvih koraka ka (obrazovnim, kulturnim, urbanističkim) reformama, čine nepopravljivu štetu koju će mlade generacije itekako osetiti za 10 godina. Nedostaje nam stručnost u javnom sektoru, lideri ostvarenih biografija, etični ljudi na položajima kojima će napredak društva biti iznad agendi političkih partija.
