Izvor: Danas, 23.Mar.2015, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva je šansa da bilo koja vlada Srbiji donese boljitak
Svima je manje ili više jasno da na unutrašnju politiku Srbije deluje niz međunarodnih uticaja, od kojih su neki vidljiviji od drugih. Nije to ništa čudno. Građani Srbije, posebno moje generacije i stariji, nikako da se naviknu da žive u znatno manjoj i manje uticajnoj zemlji od one koja se na njihove oči raspala. Shvatanje tog mora interesa, po kome plovi Srbija, ključan je faktor za poboljšanje stanja u zemlji.
Ova vlada i skupština, kao i prethodne, podsećaju na simfonijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << orkestar koji pokušava da za publiku, građane Srbije, pripremi i odsvira nekakvu simfoniju, napisanu na nekom drugom mestu. Da stvar bude interesantnija i performans avangardniji, note stižu napisane sa raznih strana i listovi ispred dirigenta stoje pomešani bez ikakvog reda. Strašno je što dirigent nije svestan da je pred njim potpuno promašeno muzičko delo i da koliko god se trudio, orkestar nikada neće zadovoljiti čak i ovako malo zahtevnu publiku. Da bude još gore, publika će ostati i ostaje zbunjena, čudnim konceptom nastalim usled kompilacije nespojivog.
Ako pak neko u budućnosti preuzme na sebe i sredi simfoniju, odabere autora, složi note u ključu koji je kompozitor postavio, orkestar vlasti će imati šansu da izvede, makar pristojno, nekakvo delo, skrojeno po tuđem ukusu. U svakom slučaju, nije kompozitor nikakav prijatelj, nije ni neprijatelj, on je samo umetnik na tržištu koje prevazilazi mogućnost uticaja jednog osrednjeg seoskog orkestra.
Pa gde onda postoji bilo kakva šansa da bilo koja vlada odsvira simfoniju koja će Srbiji doneti bilo kakav napredak i boljitak? Prvenstveno odabirom dela koje će se izvesti. To i takvo delo verovatno je izvođeno puno puta i nije neka posebnost čisto reprodukovati note koje je zamislio neko, čak poprilično dalek ovoj zemlji i njenim građanima. Svaki iole pismen muzičar će vam reći da postoje načini i načini izvedbe neke kompozicije i da od dirigenta, preko prve violine, pa sve do one predivne harfistkinje koja se uključuje samo u pojedinim delovima, zavisi da li će publika uživati u nekom novom prepoznavanju zadatog okvira.
I treba probati. I probati. I opet i opet probati, sve dok publika ne bude u potpunosti zadovoljna, sve dok ne ustane na noge i aplauzom nagradi jedan potpuno originalan način izvođenja simfonije, koji bi u tom slučaju zapanjio i samog kompozitora. Ako ne ide, pa dobro. Lako se zameni izabrano delo, lako se zameni cilj, lako se zameni i dirigent i izvođači. Publika je ta koja odlučuje.
*Autor je doktor stomatologije, pisac, scenarista, režiser i član Saveta za kulturu i Saveta za zdravstvo Nove stranke
