Izvor: Blic, 18.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva Srbija, takva i nauka
Kakva Srbija, takva i nauka
Ne mogu da budem nezadovoljan trenutnim stanjem nauke u Srbiji kada uzmem u obzir kroz šta je sve naša zemlje prošla. Mislim da je srpska nauka pokazala u prethodnim godina i decenijama i snagu i vitalnost. Sada treba povećati materijalna ulaganja i naći načine da se stvari malo bolje definišu i organizuju kako bi se uložena sredstva koristila na najracionalniji način, izjavio je u razgovoru za 'Blic' Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << životne sredine u Vladi Srbije.
Ko trenutno u Srbiji ima status naučnika?
- To su osobe koje se bave naučnim radom i koje su zaposlene u naučnoistraživačkim organizacijama. Novim zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti uvešćemo obaveznu registraciju istraživača koje sada nema, pri čemu će ljudi koji se bave naukom morati da se registruju i preregistruju svake godine da bi mogli da učestvuju u programima koje Ministarstvo organizuje i finansira. Koji su sve oblici finansiranja naučnih radnika u Srbiji?
- Plate u naučnim institutima nisu, naravno, dovoljno visoke, ali postoji povećanje od oko deset puta u odnosu na, recimo, 2000. Nema čarolije, moramo raditi postepeno. Treba naglasiti da su neke naučne oblasti više, neke manje tržišno orijentisane i da često prihodi naučnih radnika znaju da budu viši ili niži u zavisnosti od njihove uspešnosti i uspešnosti njihove naučnoistraživačke organizacije na tržišnim poslovima. Država finansira projekte na kojima učestvuju istraživači zaposleni u naučnoistraživačkim organizacijama, odnosno naučnim institutima, na fakultetima, u Matici srpskoj i SANU. Pokušavamo da na svaki mogući način izbegnemo uravnilovku, tako da će u narednom periodu u osnovnim istraživanjima, na primer, istraživači dobijati sredstva u zavisnosti od svog naučnog zvanja, ali i svojih naučnih rezultata i rezultata naučnog projekta na kojem su. Ko će kontrolisati i proveravati te kriterijume?
- Sada postoje komisije, a kada novi Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti bude usvojen u Skupštini, nadam se na jesen, formiraće se matični odbori sa širokim ovlašćenjima u naučnim pitanjima. Oni će imati značajnu ulogu u narednom konkursnom periodu, njih će činiti naučnici koje predlože matične naučnoistraživačke organizacije. Cilj novog zakona je da se najveći deo pitanja, koji je naučne i stručne prirode, izmesti iz Ministarstva, da se da veći udeo u odlučivanju naučnoj zajednici, a da Ministarstvo dobrim delom bude tehnički organ.
Odliv mozgova je i dalje dominantna pojava u Srbiji. Kako vratiti mlade obrazovane ljude u zemlju?
- Odliv mozgova je globalni problem, jer je u osnovi bavljenja naukom radoznalost. Ako se radoznalost izuzme, dva osnovna razloga zbog kojih mladi odlaze su uslovi za život i uslovi za bavljenje naučnim radom. Težimo da te uslove poboljšamo kako bismo mlade zadržali ili vratili u Srbiju. Povećali smo izdatke za plate naučnika 10 odsto u novembru, kao i 22,5 odsto od februara za većinu projekata koji se finansiraju na institutima i 10 odsto za najveći broj koji se finansira preko fakulteta. Takođe, završen je deo stanova u Beogradu i Nišu za mlade naučnike. Šta Vlada čini da poboljša uslove za bavljenje naukom?
- Dosta novca dajemo za nabavku savremene opreme i finansiranje odlazaka na međunarodne naučne kongrese. Prošle godine smo dali oko 80 miliona dinara za nabavku opreme. Želimo da nabavimo što više takozvane manje opreme, a da potom za godinu ili dve krenemo u kapitalnije investicije. Ove godine ćemo dati preko milion evra za baze podataka i bićemo peti ili šesti u Evropi po pristupačnosti naučnim časopisima preko Interneta. Naši naučnici mogu elektronski čitati više od 80 odsto časopisa koji imaju takozvani impakt faktor. Kakvo je trenutno stanje naših naučnih instituta? Da li su dovoljno isplativi?
- Ima ih oko 60. Razlikuju se i po načinu organizacije i po prihodima sa tržišta. Nakon donošenja novog zakona, svi oni će morati da se preregistruju i onda će situacija biti mnogo jednostavnija. Oni koji su mali i iz srodnih oblasti biće spajani. Svi instituti će moći da budu državni ili privatni ili mešoviti. Na koji način se može povezati nauka i proizvodnja? Koliko je to značajno i za naučnike i za državu?
- Ima instituta, kao što su 'Mihajlo Pupin' i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji su pokazali da je moguće primeniti naučne rezultate u segmentima privrede i doći do profita bavljenjem vrhunskim naučnim radom. Ono što je strateški cilj ne samo Ministarstva već i Vlade jeste da što je moguće veći broj naučnih rešenja nađe primenu u svakodnevnom životu. Pokrenuli smo dve akcije - jedna je konkurs za najbolju tehnološku inovaciju, pri čemu će se novac od nagrade uložiti u biznis plan neophodan za primenu inovacije. Druga akcija, '1.000 srpskih tehnologija', ima za cilj pravljenje baze podataka o tehnologijama koje su odmah primenjive i koje ćemo usmeriti ka inostranstvu. Milica Jeveričić
