Izvor: B92, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako zaštititi prava pacijenata
Beograd -- U Ministarstvo zdravlja dnevno u proseku stigne 70 prijava građana koji veruju da su im narušena prava tokom lečenja.
Zavod za zdravstvenu zaštitu mesečno, u proseku, isplaćuje 1,5 miliona dinara na račun obeštećenja pacijenata. Svaka prijava oštećenog pacijenta je jedinstvena, zavisi od ustanove, ali i od zdravstvenog problema. Ono što je zajedničko svima koji smatraju da su oštećeni u domovima zdravlja jeste loš odnos lekara prema njima.
Pacijenti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se, u večini slučajeva, žale Ministarstvu pošto je šteta već načinjena, kaže savetnica ministra zdravlja za zaštitu prava pacijenata Maja Ivetić.
"Recimo, pacijentu je indikovan lek koji nije na pozitivnoj listi. On ne zna da li da ga kupi o svom trošku ili ne. Pozajmi novac, kupi lek i onda posle mesec-dva sazna da on više taj novac neće moći da refundira. Dakle, kad god pacijent posumnja, neka se javi zaštitniku prava pacijenata, to je prvi nivo. Drugi nivo je Ministarstvo zdravlja", kaže ona.
Plaćanje lekova i sanitetskog materijala, koje im je zakon propisao kao besplatne, najčešća su tema na koju se odnose pritužbe onih koji se leče u bolničkim ustanovama.
Samo u Zavodu za zdravstvenu zaštitu, na ime obeštećenja, godišnje biva isplaćeno oko 20 miliona dinara, kaže direktorka tog zavoda Svetlana Vukajlović.
"Prošle nedelje smo saznali da neki iz jedne zdravstvene ustanove upućuju pacijente da kupe katetere kojih ima u apoteci te zdravstvene ustanove, ali lekar iz nekog neznanog razloga kaže svakom pacijentu da kupi kateter", rekla je ona.
Ona kaže da je istina da kateteri nisu skupi, ali da nema razloga da ih kupuju pacijenti. "Onda pacijent kaže da to nije veliki trošak i kupi, ali nema razloga da on to kupi jer je ustanova dužna da obezbedi sve što je potrebno za operaciju ili lečenje", kaže ona.
Svetlana Vukajlović veruje da takvih slučajeva ima dosta jer mnogi pacijenti nisu upoznati sa svojim pravima, pa se nikada ne obrate za pomoć.
Nedostaju statistički podaci u zdravstvu
Najveći problem zdravstvenog sistema Srbije je nedostatak statistike jer mnogo podataka ne postoji, a neki mnogo kasne, ocenila je Ljiljana Palibrk iz Helsinškog odbora za ljudska prava.
Na okruglom stolu te organizacije i Srpskog udruženja korisnika zdravstvenih usluga - Kluba "Zdravlje" o stanju bezbednosti u javnom zdravstvu Srbije, Palibrkova je kazala da je bez "mapiranog zdravstvenog stanja stanovništva, pitanje kakva se politika vodi u zdravstvu."
Palibrkova je navela da su problemi u Srbiji i niska stopa rađanja, starosna struktura stanovništva i nedostatak zdravstvenih i socijalnih ustanova.
Međutim, pozitivno je ocenila povećanje očekivane dužine života srpskih građana i podatak da je 92,5 odsto umrlih u toku jedne godine imalo zdravstvenu zaštitu.
Predsednica upravnog odbora Kluba "Zdravlje" Zorica Marković je istakla da je nedostatak zdravstvenog sistema u Srbiji to što nije ratifikovana Rimska povelja, koja kroz 12 zakona garantuje zaštitu pacijentovih prava.
Ona je iznela podatak Svetske banke da je Srbija na četvrtom mestu po stepenu korupcije u zdravstvu, posle Tadžikistana, Maroka i Moldavije i dodala da se jedino u medicinskim ustanovama ne dobijaju fiskalni računi za plaćene usluge.
"Poražavajuće je i to što je u Srbiji smrtnost novorođenčadi veća dva puta nego u zemljama EU i što 155 hiljada dece živi ispod granice siromaštva, sa jedva dva obroka dnevno", navela je Markovićeva.
Prisutnima se obratio i član Kluba "Zdravlje" i zaštitnik pacijentovih prava u KBC "Dragiša Mišović" Jovan Atanasijević koji je rekao da je nezavisnost ombdusmana u zdravstvenim ustanovama samo prividna.
"Nas imenuje i daje nam otkaz direktor, pa ukoliko se zamerimo lekarima ili medicinskim sestrama sa kojima je on dobar, lako ostajemo bez radnog mesta", objasnio je on.
