Izvor: B92, 14.Sep.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako zaštititi podatke o ličnosti
Beograd -- Rodoljub Šabić kaže da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti treba doraditi jer će u suprotnom zaštita pojedinca biti prividna.
Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić smatra da smo u pogledu zakonske regulative u ogromnom zaostatku za Evropom, kao i da je potrebno usvojiti zakone o zaštiti granice, o strancima i o zaštiti podataka o ličnosti da bi se Srbija našla na "beloj šengen" listi.
Osim što reguliše razmenu ličnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podataka građana, ovaj zakon trebalo bi da spreči i manipulaciju podacima koje građani daju različitim institucijama.
Na primer, kada građani podižu kredit od njih se traži da daju neke podatke o sebi, koje, bankama nisu od presudne važnosti.
U Srbiji je na snazi zakon iz 1998. godine, a poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić kaže da u praksi ne postoji ni jedan slučaj zaštite prava na osnovu tog zakona.
"U dokumentima EU i opservacijama i izveštajima o stanju u Srbiji nalazimo podatke da zaštita podataka o ličnosti u Srbiji ne postoji, odnosno postoji kao teorijski a ne kao praktični pojam i teško da se može reći da su te ocene prestroge. Kod nas zapravo i nema jasne predstave o tome u kojoj meri su moguće zloupotrebe i manipulacije i u kojoj meri su moguće povrede ljudskih prava u toj oblasti jer mi praktično nemamo nikakav mehanizam zaštite ne samo privatnosti, već i podataka o ličnosti praktično i nemamo. I svakodnevno je moguće da se iz različitih motiva te povrede i vrše”, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
Iako je novi zakon zasnovan na najvišim evropskim standardima, Šabić smatra da su se u poslednjoj fazi izrade pojavile neke odredbe koje su loše i koje mogu predstavljati osnov za zloupotrebe.
Tako novi zakon sadrži član kojim se ograničava organ koji štit podatke. Dragan Popović iz Inicijative mladih za ljudska prava smatra da taj član mora da se izmeni jer je u suprotnosti i sa dosadašnjom zakonskom praksom.
"On na jedan nedopustiv način ograničava ovlašćenja organa koji će se baviti kontrolom zaštite ovih podataka a to je u ovom predlogu zakona poverenik za informacije, znači ovaj predlog zakona oigraničava ozbiljno njegova ovlašćenja time što dozvoljava državnim strukturama i bezbednosnim strukturama u ovoj zemlji da uskrate mnoge informacije tj. sve informacije za koje procene da su njima važne”, kaže Popović.
Popović smatra i da novi zakon moraju da prate određeni akti koji ne bi dozvoljavali zloupotrebe podataka državnih i bezbednosnih institucija. I on i Šabić ističu da je pored ovog neophodno razgovarati i usvojiti zakon o klasifikaciji podataka.
