Izvor: B92, 14.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako urediti oblast kloniranja u Srbiji
Beograd -- Posle tvrdnji o rođenju 2 klonirane bebe u svetu, u Srbiji se ovih dana podigla medijska prašina oko najava o navodnom prvom srpskom klonu. Nedeljnik NIN tvrdi da je u priču o prvoj kloniranoij bebi u Srbiji, osim italijanskog ginekologa Severina Antinorija i privatne klinike "Papić", umešan i organizator simpozijuma Jugoslovenskog udruženja za fertilitet i sterilitet Dražen Milačić, koji je ugosatio Antinorija početkom decembra u Beogradu. Milačić je demantovao tvrdnje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o umešanosti u Antinorijeve poslove i italijanskog ginekologa optužio da je zloupotrebio gostovanje na simpozijumu i da u svom predavanju nije izneo nijedan dokaz o uspešnosti svojih eksperimenata u kloniranju ljudskih bića. Milačić je, na konferenciji za novinare koju je organizovao tim povodom, u polemici s novinarem NIN Draganom Jovanovićem demantovao tvrdnje da je Antinori, tokom posete Beogradu, boravio i u njegovoj privatnoj klinici "Befes".
Iako je izrazio sumnju u mogućnost uspešnog kloniranja ljudi, ministar zdravlja u Vladi Srbije Tomica Milosavljević je 30. decembra svim kliničkim centrima u Srbiji poslao uredbu kojom se zabranjuje eksperimentisanje u toj oblasti. U izjavi za Radio B92 on je rekao da bi, ukoliko se Antinorijeve najave ipak ispostave kao tačne, majka prvog srpskog klona imala pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu tokom porođaja, kao i sve druge porodilje u zemlji. Milosavljević, međutim, nije želeo da odgovori na pitanje ko bi mogao da snosi pravne posledice ukoliko do toga u dođe u Srbiji. "Vaše pitanje je puno kondicionala, šta bi bilo kad bi bilo. Izuzev novinskih članaka i agencijskih vesti nema nijedne stručno zasnovane tvrdnje koja bi potvrdila da bi kloniranje ljudskih bića uopšte bilo moguće i da je bilo gde sprovedeno. Problem kloniranja je tretiran kao moguć problem, teorijska mogućnost postoji, klonirane su životinje, ali nema nijednog dokaza da je kloniranje na ljudima uspelo, kloniranje je kontroverzno u stručnim krugovima", kaže Milosavljević.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo u izjavi za B92 kaže da, prema sadašnjoj uredbi, pravne posledice kloniranja u Srbiji, ukoliko do njega dođe, ne bi snosio niko. "Uredbe nikad nemaju snagu zakona. Kršenje uredbe u situaciji kada nisu predviđene nikakve kaznene odredbe ne bi imalo veće posledice, pa prema tome uredba treba da izvrši određen psihološki i politički uticaj na javnost. Uredba je mera Vlade i ne može da ima dalekosežne posledice, a pitanje kloniranja ostaje otvoreno", kaže Biljana Kovačević Vučo. Ona je ocenila i da bi zakon o kloniranju morao da dođe kao rezultat javne rasprave, a ne kao deo "lova na veštice" kojim se zabranjuje razvoj nauke.
