Izvor: Politika, 08.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako učiti za prijemni ispit
Priprema podrazumeva i psihičku pripremu za ispitnu situaciju, koja je stresna, puna napetosti – bitno drugačija od čitanja udžbenika u fotelji uz muziku
Samo da položim... To je nešto kao mantra, koju tokom juna ponavljaju mnogi đaci i studenti. oni, koje čeka prijemni ispit za upis u srednju školu ili na fakultet, ali i akademci koji nikako da skinu sa dnevnog reda neki težak predmet, bez koga ne mogu da krenu dalje. da li je lako položiti prijemni, koliko dugo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << treba spremati ispit pre odlaska na polaganje, da li učiti napamet, danju, noću, uz sokove, kafu, ili se osloniti na roditelje i njihovu „strategiju”? Pitanja je na pretek, a za odgovore smo zamolili dr Anu Altaras-Dimitrijević i mr Zoranu Jolić, asistente na katedri za razvojnu i pedagošku psihologiju filozofskog fakulteta.
– Ovladavanje gradivom prolazi kroz nekoliko faza – početnu koja podrazumeva upoznavanje sadržaja gradiva, drugu u kojoj učenik određene delove gradiva dobro razume i pamti i treća je ona u kojoj proverava šta je naučio. Ako je đak, ili student, to gradivo već učio ili je slično onome što je imao prilike da uči, prva faza ne mora dugo da traje – objašnjava mr Zorana Jolić, ističući da se na početku udžbenik ili zbirka listaju, čitaju podnaslovi i poglavlja da bi stekao neki utisak i „okvir” o tome šta će se učiti.
– Aktivno čitanje je ta naredna i najvažnija faza, koja ne znači da se mlad čovek udobno zavali u fotelju i nešto čitucka uz muziku, nego podrazumeva da on misli o onome što čita i pokušava da poveže različite delove gradiva ako uoči da među njima postoji sličnost, da pravi neke sheme, grafikone, izvode, da podvlači tekst. Ovaj deo učenja, zapravo, najduže traje – kaže Zorana Jolić.
Po rečima naših sagovornica preslišavanje dolazi posle svega i ono je pokušaj da se rekonstruiše i ponovi ono što je prethodno učeno. Posle drugog, trećeg čitanja učenik ili student prepoznaje gradivo i može da se zavara da je naučio. Čim ne može da se seti „šta ono tamo beše”, pa mu, navode naše sagovornice, nedostaje neki deo gradiva u glavi, to nije savladano.Pravo preslišavanje nije izgovaranje naizust onoga što je učeno, već faza u kojoj se rezimira sadržaj, izvlače ključne reči.
– I ispisani kratak sažetak gradiva takođe može da zameni preslišavanje – podseća dr Ana Altaras-Dimitrijević.
Kako se u principu najefikasnije uči, u koje doba dana, ili koliko sati odjednom, individualna je stvar i pitanje navika i ličnih sklonosti, ali savet je da u početku učenje bude kraće sa pauzama između, pri čemu se mora imati u vidu da se za prijemni ispit sprema celokupno gradivo, a ne „lekcija za sutra”.
– Kada je učenik ili student već duboko zašao u oblast, faza učenja postaje duža a odmaranje sve kraće. Poslednjih deset dana, recimo, svi uče po ceo dan. Ali, neke osobe imaju svoj ritam učenja. Recimo treba im više vremena da se zagreju, pa bi onda neko teško mogao da im preporuči da klasično uče 45 minuta a onda da pauziraju, jer su ti đaci ili studenti 20 minuta potrošili samo da „uđu u gradivo” – dodaje mr Zorana Jolić.
Mnogi studenti tvrde da su ispit spremali kratko, a ipak su ga položili. Zato pitamo naše sagovornice da li se gradivo iz jednog predmeta može naučiti za mesec dana.
– Naravno da može, ali je to onda učenje za i na kratak rok. U idealnom slučaju, pod efikasnim učenjem se podrazumeva ono koje vodi dugoročnom skladištenju informacija, njihovom povezivanju sa prethodnim iskustvom, kao i sa problemima koji se uz pomoć njih mogu rešiti. U skladu sa tim i provera znanja bi trebalo da bude usmerena na sposobnost analize i sinteze gradiva, a ne samo puke reprodukcije. U stvarnosti se dešava da učenik ili student uči samo za ispit, a da se na ispitu mahom traži reprodukcija. Ukoliko se gradivo bolje razume lakše ga je zapamtiti , ali samo razumevanje gradiva ne podrazumeva da su upamćene sve bitne informacije koje će se tražiti na ispitu – upozorava dr Ana Altaras-Dimitrijević.
A kada trema ometa nekoga da se na ispitu pokaže u pravom svetlu?
– Događa se da ona delimično ili potpuno blokira reprodukciju gradiva, ali ako se u toku učenja simulira ispitna situacija, to jest ako se situacija učenja približi onoj kada se polaže ispit, onda je manje verovatno da će se to desiti. Priprema za ispit, pored ovladavanja gradivom podrazumeva i psihičku pripremu za ispitnu situaciju, koja je stresna, puna napetosti, drugim rečima bitno drugačija od čitanja udžbenika u fotelji, uz muziku. Naučeno gradivo bez te pripreme za sam ispit neće dati željeni rezultat. Može se učiti i u društvu, ali nije nužno, pogotovo ako se to pretvori u razgovor nevezan za ispit. Ako se uči s nekim, onda je bolje da to bude u početnoj ili završnoj fazi.
Koliko roditelji treba da se mešaju u polaganje prijemnog ispita i uopšte ispita „svog deteta”?
– Roditeljima bi trebalo da podstiču svoju decu u pripremama za polaganje prijemnog, ali ne bi smeli da preuzimaju kontrolu nad njim. Neka istaknu svoja očekivanja, ali trebalo bi đaku da prepuste autonomiju u učenju – šta, kako, kojim redom. Učenje je odgovornost deteta – saglasne su naše sagovornice.
-----------------------------------------------------------
„Bubanje” đake izlaže velikom stresu
Da li je dobar sadašnji način polaganja prijemnog ispita za srednje škole, na koji đaci dolaze sa svim provežbanim zadacima, a neki ih nauče i napamet?
– Učenje napamet obesmišljava ispit jer se onda sve čini kao nepotrebno izlaganje đaka velikom stresu. Prijemni ispit bi trebalo da bude evaluacija znanja, provera onoga što su naučili, a sa unapred odštampanim pitanjima i odgovorima to se ne postiže, nema svrhu – saglasne su asistentkinje sa Filološkog fakulteta. – Ima i pravdanja da se to radi zbog objektivnosti ocenjivanja, da ništa ne zavisi od onih koji kontrolišu testiranje i da se otkloni neravnopravnost onih koji su išli u „teže” i „lakše” škole – dakle da na prijemnom ispitu svi budu jednaki.
Rajna Popović
[objavljeno: 08/06/2009]
.jpg)
