Izvor: Danas, 06.Maj.2016, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su mi se tetće sramile odi men
Neje lošo onova što predloži Branimir, docent iz Niš, jučer (neknja) u oveja novine. Odi naši dijalekti ne trebe da se sramujemo, niti da ji bagatelišemo. Ma, onoj kakvo oče Branimir, smatram, mož da iskomplikuje i onaka ned'g've priliće u Srbiju i u njojnu kulturu i govor.
Ali, sve mi se čini da prvo trebe da se reši b'š tija, pogolem problem - sramuvanje od našu si oratu, ali ne tolko samo sramuvanje, kolko tova što se >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sramuvanjeto povrta, pa kvari samiti dijalekti. I deca i narod koji neje zaboravil oratu na "majću si i tatka" da se nebi izrezilili pred druđi ljuđe počesto turaju u govor književne reči pa i kad im u oratutu priliče kako "na pile sise".
I teka se govor kvari, "posrbuje i poknjiževnjuje" pa bi morali prvo da ga zaštitimo i pestujemo, a tiće t'gj da ga poravnopravimo.
Ete, na primer, predi dvaestinu li, tiestinu li, godine teral sam moje tetće - jedna b'š ubavo umeješe da poje - da mi poju pesme, ali b'š onaka kao su pojale kad su bile devojće. A ja da beležujem. Ama, kako počnu, jedno vreme teraju kako trebe na lužničći, ali č's poč's počnu da uturuju reči koje su u školu učile, po gramatiku. Neje da su zaboravile kako trebe, nego da se ne posrame pred men, belćim, školovan je če ni se smeje što smo "nepismene".
Izvinjavam se na čitaoci što na ovija kompjuter nemam akcenti, pa ji nes'm tural, kako ni slova za glasovi koji su iz srpsći izvetreli. Ali, ete još jedno - i kompjuteri bi morali da prepravljamo, ako ne mislimo da si našu oratu pišemo naruće, a književni sas kompjuteri.
.jpg)
