Izvor: Blic, 03.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su čerupani spisi o Dražinoj smrti
Draža Mihailović
Otvaranjem Vojnog arhiva najstrože čuvana decenijska tajna – gde je, kako i pod kojim uslovima izvršena egzekucija i sahranjivanje Draže Mihailovića - nije razotkrivena. Među 6.000 arhiviranih strana spisa o generalu Kraljevske vojske Jugoslavije nema zapisnika sa izvršenja sudske presude, niti tragova koji bi mogli da ukažu gde je taj dokument. Ali tu je jedna službena beleška vođena pod oznakom „strogo poverljivo". Ona razotkriva kako su nestajali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i čerupani spisi o Draži Mihailoviću, i kako su samo neki od njih ipak pronađeni i to u „posebnom ormaru" Sekretarijata unutrašnjih poslova Srbije.
Vojni arhiv preuzeo je spise o Draži Mihailoviću od Vojnog suda 2005. godine, uključujući i njegov personalni dosije, koji je vodila tadašnja vojska. Preuzeti su stenogrami sa suđenja, ali i službena beleška iz 1975. godine u kojoj tadašnji predsednik Vrhovnog vojnog suda general major Marko Kalođera piše o svojim rezultatima o traganju za spisima Draže Mihailovića, nakon preuzimanja nepotpune dokumentacije od Vojnog suda u Sarajevu. Pošto je primio dostavu iz Sarajeva beleži šta je sve stiglo, i šta nedostaje, i potvrđuje da spisi nisu nestali u Vrhovnom vojnom sudu u Beogradu nego na putu iz Centra za arhiv vojnih sudova u Sarajevu. U „izveštaju o stanju spisa Dragoljuba Draže Mihailovića", zavedeno pod rednim brojem 59-1, Kalođera piše:
„Prvostepeni Vojni sud 1961. godine pod oznakom „strogo poverljivo" dostavio je traženi materijal Draže Mihailovića, zaveden pod brojem 4/61, general-potpukovniku Jaftu Šašiću, iz Centralnog arhiva vojnih sudova u Sarajevu, gde su bila arhivirana sudska dokumenta". Kalođera piše da mu je
Žalba na smrtnu presudu
„Blic" objavljuje svojeručnu žalbu Draže Mihailovića na presudu, pohranjenu u Vojnom arhivu. Žalba je ispisana nečitkim ćiriličnim pismom 15. juna 1946. godine. „Skrhan fizički i duševno, nedaćama koje su me pratile kroz ceo moj život, molim Prezidijum Narodne Skupštine Federativne Narodne republike Jugolsavije da mi kaznu smrti streljanjem zameni, putem svoje milosti, kaznom lišenja slobode".
Učtiv Dragoljub-Draža M. Mihailović
(pogledaj žalbu)
Šašić rekao da je Lala Veselinov iz srpskog rukovodstva, tražio spise za pisanje feljtona u Politici o četnicima Draže Mihailovića. Spisi su odneti kod izvesnog Ćeće Stefanovića, neraspakovani. Kalođera dalje piše da mu je u razgovoru vođenom aprila 1975. godine, potpukovnik Ante Ivanović, iz Centra za vojnu dokumentaciju rekao:"Koliko se sećam, spise je tražio Ćeća Stefanović, čim su stigli iz Sarajeva. Kod nas nisu ni raspakovani, nego su odmah ustupljeni Ćeći, preko njegovog sekretara. Politika je objavljivala feljton o četnicima Draže Mihailovića, avgusta 1961. godine. Autori su Gojko Banović i Krsta Stepanović. Ivanović piše da misli da su oba na službi u UDBI za Jugoslaviju".
Posle ovog razgovora, Kaluđera je maja 1975. godine upoznao saveznog sekretara za unutrašnje poslove Franju Herljevića da u centralnoj sudskoj arhivi vojnih sudova nedostaje predmet Draže Mihailovića, odnosno akti prvostepenog vojnog suda u Sarajevu. Moli Herljevića da utvrdi da li se spisi nalaze kod organa unutrašnjih poslova. Ovaj mu obećava da će preduzeti sve da se spisi nađu i vrate u Centralni arhiv vojnih sudova, kao i da će utvrditi da li su kod organa unutrašnjih poslova. Istog meseca, Herljević ga obaveštava da ništa nije saznao, da se spisi ne nalaze u arhivi Saveznog sekterarijata unutrašnjih poslova i da ih nema u arhivi republičkih, odnosno, pokrajinskih organa za unutrašnje poslove.
Januara iduće godine, kod Kalođere u Vrhovni vojni sud dolazi Slavko Zečević, član predsedništva SR Srbije. Kaže mu da se spisi Draže Mihailovića nalaze u „posebnom ormanu u kabinetu sekretara za unutrašnje poslove SR Srbije". „To mu je poznato", piše Kalođera, „ jer je u prethodnom mandatu bio republički sekretar za unutrašnje poslove SR Srbije. „Prilikom primopredaje dužnosti sa novim sekretarom, veći broj omota tih spisa ostao je u tom istom ormaru", piše u njegovoj službenoj belešci.
Novi sekretar unutrašnjih poslova SR Srbije Vinobran Stanojević obećava Kalođeri da će ga zvati i akte vratiti u Centralni arhiv vojnih sudova. Međutim, „februara 1982. godine smo se sastali i Vinobran je rekao da o tim spisima ne zna ništa". Kalođera je na to uzvratio da policija presnimi dokumenta, ukoliko su im potrebna ali da ih potom vrati. Narednih mesec dana sekretar unutrašnjih poslova se nije javljao. „Uvek bi se javljala njegova sekretarica, tvrdeći da je odsutan. Ceneći da me izbegava, aprila 1982. godine referisao sam to saveznom sekretaru za narodnu odbranu generalu armije Nikoli Ljubičiću. U mom prisustvu Ljubičić je zvao sekretara za unutrašnje poslove i zahtevao da spise o Draži Mihailoviću vrati odmah. Ljubičić mi je saopštio da će nam predmet biti vraćen, te da ga obavestim ako ima problema".
Više od mesec dana sekretar unutrašnjih poslova Vinobran nije zvao Kalođeru. U međuvremenu, izabran je za člana predsedništva SR Srbije. Njegovu dužnost, sekretara za unutrašnje poslove (ne navodi se ime), primio je Lalović.
Konačno, 21. jula 1982. godine, republički sekretar unutrašnjih poslova Srbije vratio je spise krivičnog predmeta Draže Mihailovića.
„Ali spisi su nekompletirani. Većeg broja originala nema. Umesto njih su prepisi a nekih uopšte nema", beleži Kalođera. Vrhovni vojni sud u Beogradu 20.07.1983. godine potvrđuje prijem dokumenta. I prilaže službenu belešku Kalođere o potrazi za spisima, uz napomenu i naredbu da se u spise ne može vršiti uvid, niti ih iko sme izdavati bez posebnog odobrenja predsednika Vrhovnog vojnog suda.
Tu je napomena i da „nema spisa koji se odnose na izvršenje izrečenih kazni".
.jpg)
