Izvor: RTS, 12.Sep.2015, 21:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako stati na put ilegalnim domovima za stare

Od početka godine inspekcija je zabranila rad 20 domova i suspendovala dve licence, zbog neispunjavanja propisanih standarda, a u nekoliko slučajeva i zbog ilegalnog rada. Sledeće godine u maju ističe rok za podnošenje zahteva za dobijanje licence za još 120 domova.
Licenciranje bi trebalo da uvede veći red u toj oblasti. Da bi se stalo na put onima koji rade ilegalno, potreban je efikasniji rad i saradnja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << inspekcija, ali i veća odgovornost srodnika.

Dom u koji je sada osamdesetogodišnja Milena Čolović došla pre osam godina, odabrao je njen sin. Njoj je, kaže, jedino bilo važno da, zbog posledica moždanog udara, ima dobru zdravstvenu negu.
"Ja uopšte nisam razmišljala, sve to je moj sin sredio. On je obilazio i ovde mu se najviše svidelo i tako sam došla ovamo. Ja sam rekla gde god on hoće da me vodi i tako. Šta da radim sama, oni rade, ja bih ceo dan kod kuće bila sama", kaže Milena Čolović.
Domove za stare mnogi vide kao dobar biznis – zarada je sigurna, a novac stiže unapred. Otvaraju ih ljudi različitih zanimanja i obrazovanja – od pekara do lekara, kažu poznavaoci. Kvalitet usluge i bezbednost korisnika, međutim, nisu uvek zagarantovani.
"Za korisnike je veoma važno da borave u legalnoj ustanovi, gde neće imati nikakve probleme, gde će se pružati kvalitetna usluga, gde će se maksimalno raditi na njihovim kapacitetima da postojeće očuvaju što duže i da se unaprede ti kapaciteti, a da su njihove porodice sigurne da su oni dobro zbrinuti", kaže socijalni radnik Slavica Bera.
Dok procedura za prijem u državni dom traje i nekoliko meseci, smeštaj u privatnom domu završava se za samo nekoliko dana. Oni koji rade ilegalno jeftiniji su od ostalih, jer ne ulažu mnogo u kvalitet usluge i bezbednost. Njima se teško ulazi u trag.
"Ako je dobio licencu od države to je neki garant kvaliteta. Mnogi nesrećni ljudi nemaju danas pare da plate i onda idu tamo gde je najjeftinije, ne obazirući se na ovo, jer vlasnik će mu reći: pa da, prijavio sam se. Ali treba da vide papir da li je prijavljen i nikako ne preporučujemo te ilegalne domove", upozorava Nadežda Satarić iz Nevladine organizacije "Amiti".
Čak i kada im inspekcija, po prijavi, zabrani rad, neretko njihovi vlasnici nastavljaju da rade na drugoj lokaciji.
"Mi izađemo pred svako saznanje da dom i dalje pruža uslugu. Ali postaje besmisleno da mi po četvrti put izdajemo zabranu rada, a da tužilaštvo ćuti i ne preduzima ništa, on ostane nekažnjen, kaže Biljana Zekavica iz Inspekcije Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.
Privatni ili državni, bez licence nijedan dom neće moći da radi. Da bi se stalo na put vlasnicima ilegalnih domova, u Ministarstvu računaju na savest i saradnju rođaka.

Nastavak na RTS...