Izvor: B92, 19.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se zagrejati
Beograd -- Ovih dana temperatura se spuštala i na manje od -20 stepeni Celzijusa, a problem je bio zagrejati stambeni i radni prostor.
Opšta preporuka glasi da klasične energente poput struje, gasa i mazuta treba zameniti alternativnim, znatno jeftinijim, koji se obnavljaju svake godine, kao što su biljni ostaci. Takvi ostaci sa jednog hektara mogu zameniti 800 litara nafte.
Ovdašnji stručnjaci konstruisali su kotao koji kao energent koristi žetvene ostatke. Kotao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je prilagođen bali od 10 do 12 kilograma koja je ekvivalentna zapremini od četiri litra nafte. Ta količina nafte košta 200 dinara, a da jedna bala 20 dinara.
Preduzeće "Mitrosrem" iz Sremske Mitrovice, koje godišnje zaseje oko 8.500 hektara, do prošle godine je spaljivalo biljne ostatke direktno na njivama i tako gubilo ogromne količine energije. S druge strane, svoje upravne zgrade, mašinske radionice i farme svinja grejali su na tečni gas, naftu i struju. Danas se to preduzeće greje na biljne i žetvene ostatke i štedi oko milion dinara godišnje.
Biljnim i žetvenim ostacima mogu se grejati stanovi, radionički prostori, farme, staklenici, plastenici, a mogu se koristiti i za sušare za voće i povrće. U zemlji još ne postoji dovoljna navika za korišćenje alternativnih energenata. U razvijenim zemljama postoje državni fondovi iz kojih se izdvajaju velika sredstva za korišćenje alternativnih izvora da bi se doprinelo prevazilaženju energetskih kriza.
