Izvor: RTS, 04.Avg.2020, 19:41

Kako se u Šangaju kod Beograda sećaju zavičaja prognani u "Oluji"

Deo onih koji su posle "Oluje" stigli u Srbiju, dom je našao u naselju nadomak Beograda – Šangaju. Tamo se i četvrt veka kasnije čuva svaka slika zavičaja.
"Ja sam bio kod babe i dede, tatinih roditelja. Spavali smo, odjednom smo čuli uzbunu. Celo selo je izašlo ispred kuća. Tada je jedan naš komšija došao sa traktorom da se pakujemo i idemo u meni nepoznatom pravcu tada. Kada smo stigli u Petrovac, rođak je morao da izbaci iz traktora moje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << babu i dedu, jer nije bilo mesta za sve, a ja sam ostao s njim i njegovom porodicom. Celu noć sam razmišljao gde su mi majka, otac i sestra", piše u Dnevniku Igora Vukčevića, izbeglice iz Knina. 

"Zamislite sedam dana budete sami bez majke, sestre i oca. Na kraju nađete majku i sestru i onda pitate gde je otac, oni kažu otišao u rat. Ne znamo gde je. I samo jedno jutro majka je otvorila ceradu od kamiona i rekla vidi ko ide niz ulicu i tata je išao, ja sam bukvalno preskako ljude koji su spavali u kamionu i skočio iz kamiona njemu u zagrljaj i to ne može da se opiše", rekao je Igor za RTS.
Teškim rečima opisuje i život posle kolone. Usledile su godine selidbi, neizvesnosti i borbe za život. Najzad, novi dom našli su u naselju nadomak Beograda – Šangaju.
"Meni je majka profesorka i dok smo bili dole je radila kao profesorka. A ovde kad je došla plata profesora bila je 50 maraka, a onda su joj ponudili da bude kućna pomoćnica za 200 maraka. Onda je to zbog nas prihvatila i nikada više nije bila profesorka. Šta čoveka ne ubije, to ga ojača i zato jesmo uspeli i zato jesam uspeo i u životu i sa porodicom", kaže Igor. 
U porodičnoj kući danas ih je desetoro. Među njima najglasniji su – Milica, Vuk i Lazar. O rodnom kraju svog oca osim u kući, čuju i od komšija, koji su pretežno Krajišnici.
"Ne može se to zaboraviti, ej. Ja se sećam gorkih uspomena, nije mi svejedno da se setim tog datuma, a kamoli šta su preživeli. Danas je dobro tu, radi se", navodi Milorad Radonjić.
U naselju Šangaj živi oko pet hiljada ljudi koji su se tog 4. avgusta 1995. uputili iz Hrvatske. Stigli su ovde na golu ravnicu i izgradili svoje živote ispočetka.

Nastavak na RTS...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.