Izvor: Politika, 20.Maj.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se od poverioca postaje najveći dužnik
Za nepreuzeti, neodgovarajući lokal, po jednoj presudi, Novosađaninu Miodragu Radanoviću JP „Poslovni prostor” dužno je da vrati stotinak hiljada evra, a po drugoj on treba da izbroji 1,3 miliona evra
Novi Sad – Osnivač i vlasnik privatnog preduzeća „ZUUL Trust“ u Novom Sadu Miodrag Radanović podneo je krivičnu prijavu protiv JP „Poslovni prostor“ u istom gradu. Za razliku od evropskog zakonodavstva, odgovornost pravnih lica za krivična dela u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postoji tek nešto više od dve godine, a Radanović novosadsko javno preduzeće tereti za nepostupanje po sudskoj odluci, izdavanje lažnih faktura i izazivanje lažnog stečaja.
Gotovo riplijevska priča počela je pre dve decenije i vodi kroz mračne lavirinte domaćeg pravosuđa sa još neizvesnim ishodom.
– Kao najbolji ponuđač na konkursu, moja firma je sa „Poslovnim prostorom“ 1992. godine sklopila ugovor o udruživanju sredstava i zakupu za lokal na prvom spratu od 54,70 kvadrata u Poslovnom centru „Apolo“ koji je tek trebalo da se izgradi. Avansno sam uplatio tadašnjih 164.100 maraka kao četvrtinu cene zakupnine za period od 20 godina. Zgrada od ukupno 4444 kvadrata završena je 1995. godine, ali je na neki čudan način preprojektovana, tako da sam dobio tri puta manji lokal – počinje svoju ispovest Radanović.
Veći problem od kvadrature nesuđenom zakupcu predstavljala je nemogućnost da se bavi željenom delatnošću. Prilikom konkursa, u „Službenom glasniku grada” detaljno je bila propisana namena lokala, a u njegovom je trebalo da bude „specijalizovani restoran sa vidikovcem“. Međutim, u završenom lokalu ne samo da nije bilo mesta za kuhinju, nego nije imao ni sanitarne čvorove za goste i osoblje.
– Obratio sam se „Poslovnom prostoru“ da mi vrate novac, a pošto to nisu učinili, morao sam da ih tužim pred Privrednim sudom u Novom Sadu 1996. godine. Posle tri prvostepene presude u moju korist, tek četvrta je postala pravosnažna i izvršna 2008. godine, ali ni dan-danas ne mogu da je naplatim. Ovu presudu je potvrdio i Vrhovni kasacioni sud Srbije – objašnjava naš sagovornik.
Pored uočenih nedostataka lokala, jedan od opredeljujućih razloga za sudije bila je i činjenica da ga Radanovićeva firma nije zvanično preuzela. Štaviše, na vratima i sada stoji napis na memorandumu „Poslovnog prostora“ da je lokal 29. avgusta 1997. godine zapečatilo javno preduzeće, i jasno se vide tragovi crvenog voska.
Međutim, i pored toga, javno preduzeće nastavilo je da fakturiše zakupninu i troškove održavanja za lokal (struju, vodu, grejanje, čišćenje, obezbeđenje), a krajem 1998. godine podnelo je kontratužbu. Nova parnica nastavljena je početkom 2004. i već 17. juna iste godine postala pravosnažna! Sud je obavezao Radanovićevu firmu da plati 4.989.102 dinara sa zateznom kamatom od momenta tužbe do dana isplate.
– Moja žalba nije ni otišla u Viši trgovinski sud, a presuda je već bila potvrđena. Drugostepenu odluku nisam dobio, jer je poslata u Novi Pazar (!) na ime nepostojećeg preduzeća „ZUUL Turs“ u ovom mestu, a kada se vratila, pribijena je na oglasnu tablu suda, što sam naknadno utvrdio – ogorčen je Radanović.
Novosadski privrednik, koji ističe da pola stoleća živi i radi na istoj adresi, ima tako dva suprotstavljena, pravosnažna sudska rešenja. Po prvoj parnici „Poslovni prostor“ dužan je da njegovoj firmi vrati uloženi novac i isplati domicilnu kamatu, ukupno oko 100.000 evra. Po drugoj, sa glavnicom i zateznim kamatama, on javnom preduzeću duguje fantastičnu sumu od 131 miliona dinara, ili 1,3 miliona evra!
Od poverioca, „ZUUL Trust“ postao je najveći dužnik JP „Poslovni prostor“, koje je zatražilo prinudnu naplatu i dovelo privatnu firmu u stečaj. Stečajna upravnica Mirjana Kićanović odbila je da prizna astronomsko potraživanje, ali je javno preduzeće 28. marta ove godine od Privrednog suda zatražilo da se popiše njena lična imovina „radi naplate eventualne štete“. Upravnica je posle toga promenila odluku.
Od JP „Poslovni prostor“ pokušali smo da dobijemo objašnjenje ovog zaista neobičnog slučaja, ali odgovore još nismo dobili.
Miroljub Mijušković
objavljeno: 21.05.2011
