Izvor: B92, 18.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se izboriti sa pedofilijom
Beograd -- Dok u nekim zemljama pedofile kažnjavaju i doživotnom robijom, u Srbiji se za silovanje deteta najviše dobija 18 godina zatvora.
Iako pedofilija zauzima značajno mesto na stranama crnih hronika, čini se da se na ovu pojavu ne obraćaja dovoljno pažnje. Prema procenama stručnjaka, u svetu su svaka treća devojčica i svaki sedmi dečak žrtve pedofila. U Srbiji ne postoji statistika koliko se pedofila krivično goni, pa čak ni koliko ih je do sad osuđeno. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ipak, razlikuje se broj prijavljenih slučajeva i stvarno seksualno zlostavljane dece.
Oliver Vidojević, psihijatar za decu i omladinu, kaže da većina onoga što se dogodi ostaje prikriveno ili sakriveno.
"Praktično, za seksualno zlostavljanje jednim istraživanjem je utvrđeno da prođe pet godina od kada se desi deci do trenutka kada se obelodani. Čitav niz ponašanja, od verbalnih, neverbalnih, sa dodirivanjem, sa fizičkim nasiljem, sa penetracijom, bez penetracije, spada u ono što se zove seksualno zlostavljanje", objašnjava on.
U svetu se preduzimaju ne samo preventivne mere za njeno suzbijanje, već su i kazne drastične. Tako je Tomas Ridi 2003. godine osuđen na 1.335 godina zatvora. Bila je to prva doživotna kazna za pedofiliju u Americi.
U Srbiji je za silovanje maloletnika kazna od tri do 15 godina zatvora. Za obljubu nad detetom, kazna zatvora je od jedne do deset godina.
Ako su postojale i teške telesne povrede kazna je od dve do 12 godina, a ako je nastupila smrt kazna je od pet do 18 godina zatvora. Ništa strože nisu kazne ni za delo obljube zloupotrebom položaja, koje se odnosi na nastavnika, vaspitača, staratelja ili roditelje.
Za takozvane bludne radnje, odnosno nedozvoljene polne radnje, kazna zatvora je do tri godine, a za krivično delo podvođenje i omogućavanja vršenja polnog odnosa, predviđena je kazna od tri meseca do pet godina zatvora.
Ana Milošević, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, kaže da postoji blagi porast krivičnih postupaka u toj oblasti. "Ne mogu da kažem izvršenih ili otkrivljenih krivičnih dela već samo broj postupaka koji se u ovom sudu vode", kazala je ona.
"Ukoliko je u pitanju osnovni oblik krivičnog dela nedozvoljene polne radnje gde čak može da se izrekne i novčana kazna svakako da je to kazna neprimerena delu", rekla je Miloševićeva.
Prema mišljenju stručnjaka, osim izuzetno niskih kazni, u Srbiji se ne spovodi nijedna od mera za suzbijanje pedofilije.
U Velikoj Britaniji doneta je, na primer, odluka da se građani u policiji, bez procedure mogu da informisati da li u njihovom komšiluku stanuje registrovani pedofil.
Vidojević kaže da u Srbiji ne postoji evidencija jer postoji više službi koje prate po različitim osnovama.
"Kaznena politika bi morala da se menja, da uključi i penalne mere i korektivne mere, da se privole, čak i prinude zlostavljači na određene tretmane bihejvioralnog tipa koji bi mogli dati određeni efekat kao i ovo što ste napomenuli da se evidentiraju i da to postane prisutnije publici, makar poslodavcima", kaže on.
Zabrana prilaza objektima u kojima borave deca, stavljanje lokatora i sl, mogli bi da budu prvi koraci u borbi protiv pedofilije, smatra ona. Međutim, osnovni je stvaranje evidencije i timski, pristup problemu.
.jpg)
