Izvor: B92, 06.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako protiv hepatitisa B
Beograd -- Zahvaljujući savremenim terapijama hepatitis B se leči, ali potrebno je dijagnostikovati ga na vreme, kaže profesor gastroenterologije Feručio Bonino.
Hepatitis B jedna je od najčešćih virusnih infekcija na svetu. Procenjuje se da 400 miliona ljudi ima hronični hepatitis B koji traje čitav život. Virus hepatitisa B veoma je zarazan, 50 do 100 puta infektivniji od HIV-a. Spada u najopasnije seksualno prenosive bolesti. Od ovog oblika hepatitisa svake godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u svetu umire milion ljudi.
Dijagnoza akutne infekcije postavlja se jednostavnim testom krvi na njegova antitela.
"Ovo je bolest sa najvećim rizikom među onima koje se prenose krvlju. Primera radi, zaražena majka će u skoro 98 odsto slučajeva preneti virus na novorođenu bebu, dok će se u slučaju hepatitisa C to dogoditi samo u 3-5 odsto slučajeva”, objašnjava Bonino, profesor Univerziteta Piza.
Za razliku od akutnog, hronični hepatits B trajno oštećuje jetru. Zovu ga "tihi ubica” jer može biti pritajen. Kada se simpotmi ispolje, jetra je već oštećena.
Samo polovina zaraženih primećuje simptome koji su slični gripu, pa mnogi i ne pomisle da su bolesni od hepatitisa.
"Hepatitis B je najčešći uzročnik ciroze ili kancera jetre. Zato je potrebno da se bolest izleči kako bi se izbegla pojava kancera. Danas postoje terapije sekundarne prevencije kojima se bolest leči u najranijem stadijumu - dok još nema simptoma, ali da bi se to desilo, potrebno je da se nosioci virusa otkriju što ranije, pre nego što se ispolje prvi simpotomi. Zato je važan skrinig”, kaže Bonino.
Dobra vest je da protiv hepatitisa B postoji vakcina koja se u svetu primenjuje već decenijama.
Najčešće su potrebne tri doze za potpunu zaštitu. Zahvaljujući savremenim terapijama u ranoj fazi moguće je preduprediti bolest čiji ishod može biti fatalan.
Danas je u svim evropskim zemljama vakcinacija obavezna, a u Srbiji je tek odnedavno dostupna po rođenju.
Strategija za kontrolu nezaraznih bolesti
Ministarstvo zdravlja je pre godinu i po dana počelo da priprema strategiju za prevenciju hroničnih nezaraznih oboljenja (HNB) polazeći od činjenice da su one veoma zastupljene među stanovnicima Srbije, rekla je danas na sednici Odbora za zdravlje pomoćnica ministra zdravlja Ivana Mišić.
Ona je istakla da su nastanak tih bolesti ključni faktori rizika, na koje se može uticati dobrom prevencijom.
Prema njenim rečima, eliminacijom faktora rizika te bolesti mogu se preduprediti, a mogu se promeniti i karakteristike obolevanja građana Srbije.
Mišićeva je podsetila da je Ministarstvo zdravlja okupilo tim stručnjaka koji je radio na pripremi strategije, rukovodeći se ključnim dokumentima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz te oblasti a imali su i pomoć predstavnika SZO.
Na taj način je stručni tim došao do nacrta strategije, koji je od maja na javnoj raspravi.
"Trenutno smo u fazi finalizacije Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti i očekujem da će ona biti usvojena početkom iduće godine imajući u vidu da je usvajanje tog dokumenta veoma važno radi što adekvatnijeg pristupanja prevenciji", kazala je Mišićeva.
Učesnici skupa su podsetili da Strategija za prevenciju i kontrolu HNB predstavlja sveobuhvatnu strategiju unapređenja zdravlja stanovništva, dece i odraslih.
Strategijom su obuhvaćene kardiovaskularne bolesti, maligni tumori, dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća i bolesti muskuloskeletnog sistema bez povreda, jer te HNB već decenijama čine veliki deo opterećenja bolestima u Srbiji, a imaju zajedničke faktore rizika i socijalno - ekonomske determinante.
