Izvor: RTS, 27.Feb.2015, 15:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako poboljšati informisanost dijaspore

Srbi u dijaspori i regionu nisu dovoljno informisani o dešavanjima u matici, kao što ni matica nema dovoljno informacija o dešavanjima u dijaspori, posebno u regionu, rečeno je na sednici skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, na kojoj su predstavnici medija iz Srbije iznosili predloge kako unaprediti tu oblast.
Predsednik Odbora Janko Veselinović rekao je da Srbi u Rumuniji imaju najbolji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << položaj kada su u pitanju srpski jezik i informisanje, dok u Albaniji ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku, prenosi Tanjug.

Veselinović je rekao da je satelitski program RTS-a glavna informativna veza matice i dijaspore, a, kada je reč o pisanim medijima Frankfurste vesti i Večernje novosti svakodnevno se distribuiraju u inostranstvu.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković rekao je da su za nepune dve godine povećana sredstva u oblasti informisanja na maternjem jeziku za 80 odsto.
On je rekao da je za ovu godinu planirano 18 miliona dinara, da je konkurs za projekte raspisan 2. februara i da će trajati do 3. marta.
Najveća suma, kaže Mirković, izdvojena je za projekte u oblasti informisanja u Hrvatskoj i to 4,5 miliona dinara.
Digitalizacija koja počinje od 17. juna, naveo je Mirković, pružiće mnogo više mogućnosti da se putem digitalnih platformi proizvode programi koji će biti dostupni dijaspori i Srbima u regionu kako bi bili još bolje informisani.
Nikolina Popović iz Uprave MSP za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu rekla je da je ta Uprava finansirala satelitsko prenošenje programa RTS-a u svet, a da je krajem prošle godine na dva konkursa odobrila 8,5 miliona dinara za 18 medijskih projekata.
Pomoćnik ministra spoljnih poslova Dragan Momčilović rekao je da to ministarstvo vodi aktivan dijalog kako sa dijasporom, tako i sa liderima zemalja u okruženju na poboljšanju položaja Srba, navodeći da se to pitanje pokreće u susretima sa zvaničnicima tih zemalja.

Urednik programa za dijasporu na Radio Beogradu Dušan Gligorijević predložio je da se oformi centralna baza u kojoj bi se sabirali važni prilozi iz matice i rasejanja, a koja bi bila dostupna svim zainteresovanima.
Odgovorna urednica programa za dijasporu na RTS-u Tatjana Ćitić rekla je da ta redakcija godišnje proizvede oko 10.000 minuta programa za dijasporu, navodeći
Direktorka Tanjuga Branka Đukić rekla je da su se u poslednje dve decenije bitno promenili i svet komunikacija, kao i ono što zovemo dijasporom.
Prema njenim rečima, prvi put u inostranstvu živi cela jedna generacija mlađih ljudi, visokoobrazovanih ljudi, koji su Srbiju i područja bivše Jugoslavije na kojima su živeli napustili u prethodne dve decenije, a koji su i socijalno i profesionalno realizovani tamo gde žive.
Glavni i odgovrni urednik Večernjih novosti Ratko Dmitrović je glavni problem, kada je reč o informisanju dijaspore, locirao u Beogradu, a kao problem je naveo to što se u Srbiji uopše ne zna šta se dešava u dijaspori.
Navodeći kao problem to što će država izaći iz vlasništva u medijima, koji vode računa o opštem i javnom interesu, i što će informisanje o tim sadržajima zavisiti od dobre volje privatnika, Dmitrović je rekao da država treba da postavi pitanje informisanja dijaspore, jer u Srbiji postoji dobra informisanost nacionalnih manjina.

Nastavak na RTS...