Izvor: Politika, 04.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pobediti melanom
Broj obolelih od ove opake bolesti je u porastu, a u Srbiji je procena da godišnje ima 600 novih slučajeva
Doktor Marko Lens, nekad beogradski diplomac, sada, u 39. godini, docent u Kings koledž bolnici u Londonu, upravo je promovisan u gostujućeg profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Doktora Lensa u celoj Evropi, a naročito u Velikoj Britaniji i Italiji, cene kao jednog od najpoznatijih stručnjaka u istraživanjima i lečenju malignog melanoma, opakog raka kože. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zahvaljujući svojoj drugoj specijalnosti, plastičnoj hirurgiji, lekar je poznatih holivudskih glumica, ali i članova kraljevske porodice i ličnosti iz italijanskog političkog života.
Kao diplomac Medicinskog fakulteta u Beogradu, sa jednom jedinom devetkom među desetkama u indeksu, 1990. godine stigao je prvo na Univerzitet u italijanskoj Veroni gde je specijalizirao plastičnu hirurgiju, a zatim na Harvard, gde je magistrirao iz kliničke epidemiologije. Na Oksfordu je doktorirao iz oblasti malignog melanoma, a danas u čuvenoj londonskoj klinici godišnje leči između 700 i 800 pacijenata sa malignim melanomom, tumorom pigmentnih ćelija kože, koji spada u najopakije maligne bolesti. Među njegovim pacijentima mnogo je i naših građana koji u London dolaze da traže lek za tešku bolest. Promocija u gostujućeg profesora njemu je svojevrsno priznanje za uspeh koji je postigao u svetskoj medicini, ali još više i zahvalnica za mnoge pacijente iz Srbije, koje leči, a koji su bili praktično otpisani.
U Beogradu boravi na poziv Katedre za dermatologiju i profesorke Ljiljane Medenice, direktorke Instituta za dermatologiju KCS.
U razgovoru za naš list, dr Marko Lens je pokušao da objasni koliko je lečenje malignog melanoma u svetu odmaklo i da ukaže šta je u Srbiji neophodno uraditi da bi se ova opaka bolest otkrila u ranom stadijumu, kada se bitka jedino može dobiti.
– Reč je o jednoj od najopakijih bolesti, koja se sve češće javlja, ali, iako definitivnog leka za melanom nema, novim terapijskim strategijama pacijentima možemo da produžimo život. Stižu mi pacijenti kojima je prognozirano da će živeti najduže šest meseci, a oni su već više od 20 meseci dobro i vode kvalitetan život. Terapije koje se sprovode u svetu u većini slučajeva su još u eksperimentalnim, istraživačkim procedurama, ali su efikasne. To je dalji podstrek svakom istraživaču – kaže mladi lekar, koji u Londonu već ima zvanje istraživača seniora.
Suština uspešne terapije je, kako objašnjava naš sagovornik, da se melanom otkrije što ranije, jer tada su mogućnosti lečenja veće. Osnovna je kontrola kože i mladeža, a to treba, naglašava dr Lens, da rade dermatolozi u Srbiji, a ne da lekar opšte prakse kaže pacijentu: „Bolje je da to ne diraš” ili „Nemoj da se igraš s time”. Dermatolog je jedini kompetentan da proceni da li je mladež bezazlen ili je na tragu opasne bolesti. Sve osobe su ugrožene, a naročito osobe svetle puti i svetlih očiju, sa puno mladeža, koje lako crvene na suncu ili koje imaju plavu ili riđu kosu. Međutim, to ne znači da su tamnooki ili tamnokosi pošteđeni. Ubedljivo prvi uzrok pojave ovog tumora je izloženost sunčevim zracima, odnosno rekreativno sunčanje, zatim veliki broj mladeža po telu, kao i pojava ove vrste maligniteta kod bliskih članova porodice.
– Pravilo je da – pravila nema, zato pacijenti lutaju i stižu kasno do lekara. U Srbiji je procena da ima 600 novih slučajeva godišnje. Osnovno naše pravilo je da se mladeži gledaju, jer oni se menjaju sa godinama, godišnjim dobima, hormonskim statusom. Iskusan dermatolog će i golim okom videti da li je mladež ili tačkica na koži promenila ivicu, boju, dimenzije, simetriju" Mladeži se posmatraju pod dermatoskopom i u slučaju sumnje standardna terapija je hirurško uklanjanje mladeža – objašnjava dr Lens.
Histopatološka analiza bitna je za prognozu daljeg toka bolesti i izbor terapije. Dr Lens objašnjava kako se, za razliku od klinika u Srbiji, u Londonu i razvijenim zemljama rutinski primenjuje tzv. tehnika sentinelnog limfnog čvora, kojim se odmah proverava da li postoji i mikročestica u prvom limfnom čvoru, koja bi se mogla razviti u bolest i metastaze i zavisno od toga kompletno se otklanjaju limfni čvorovi u regiji. Takođe, postoje brojne opcije lečenja i kada je maligni melanom već dao udaljene metastaze. Na primer, vakcine protiv melanoma, koje, kako kaže dr Lens, praktično ruše, uništavaju ćelije melanoma, a zavisno od propisanog protokola daju se nekada i tri puta nedeljno, a nekada nekoliko puta godišnje. U lečenju se koriste i antitumorska antitela, a veće nade za uspeh naziru se u genskoj terapiji. Naš sagovornik kaže da je lečenje vrlo skupo, da su mnoge od ovih terapija još u fazi kliničkih projekata, ali da je kod pacijenata postignuto dramatično produžavanje života:
– Danas lek može produžiti život za 20 meseci, ali će u narednih 20 meseci biti otkriveno nešto novo što će pomoći. Voleo bih kada bismo pacijentima u Srbiji mogli da pružimo barem neke od ovih eksperimentalnih tehnika lečenja – kaže na kraju razgovora dr Marko Lens.
Olivera Popović
[objavljeno: 05.05.2008]
