Izvor: Politika, Beta, 31.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako olakšati đaku prvaku polazak u školu
Detetu treba pružiti realnu sliku škole kako bi znalo koje ga obaveze čekaju
Oko 80.000 prvaka širom Srbije danas će prvi put sesti u školsku klupu. Polazak deteta u školu veliki je događaj za sve u porodici, a kupovina đačke torbe i školskog pribora uvek pokreće erupciju dečjeg uzbuđenja. Međutim, tada se rađaju i mnoge dileme roditelja. Dovoljan je samo jedan pogled na dete koje uživa u igri, penje se po drveću, juri za loptom, vozi rolere ili bicikl, pa da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tate i mame posumnjaju u „spremnost” mališana da mirno sedi u klupi 45 minuta i svu pažnju posveti učiteljici i njenom predavanju.
Psiholozi upozoravaju da polazak u školu može da bude veoma stresan ako dete nije pripremljeno za školski život – ukoliko nije socijalizovano i nema nikakvu predstavu kakvu vrstu obaveza podrazumeva školovanje. U želji da pomogne roditeljima školaraca da se snađu u obrazovnom lavirintu, Mirjana Mitrović, psiholog i autor knjige „Mama i tata polaze u školu”, roditelje đaka prvaka savetuje da pruže detetu realnu sliku škole.
„Dete treba da zna da će u školu ići svakog dana, osim vikenda, da će u njoj ostajati tri do četiri sata i da će dosta učiti, prvo da čita i piše, potom da računa i da peva, da će učiti o biljkama i životinjama, kao i da će učiteljica proveravati to znanje i da će za to dobijati ocene. Isto tako, dete treba da zna da škola nije samo mesto gde se uči, već i sredina gde će upoznati nove drugare, da će tu biti mnogo smeha, suza, svađe... Priča o školi treba da obuhvati sve lepe, ali i one manje lepe situacije. Ali, u svemu tome dete treba da oseti ponos roditelja što postaje đak, kao i njihovo poverenje u njegov budući rad”, kaže Mirjana Mitrović.
Đaku prvaku, prema njenim rečima, treba omogućiti da se što više igra, posebno lego kockama, da slaže razne slagalice sa što više sitnih delova, da niže perle, igra klikere, pravi lepeze od hartije, seče i lepi jednostavne oblike, crta i boji, pravi figure od glinamola jer – sve ove aktivnosti razvijaju ili usavršavaju sitne mišiće šake i prstiju, vežbaju koordinaciju vida i pokreta, ali i koncentraciju i pažnju. A sve su to preduslovi za savladavanje veštine čitanja i pisanja.
Dečji psiholog Maja Antončić podseća roditelje da polaskom deteta u školu i oni ponovo postaju đaci.
„Od samog početka školovanja dete treba da ima svoje radni prostor –posebnu sobu ili kutak u stanu, u kojem nema buke televizora i žamora ukućana. Takođe, poželjno je da se igračke uklone iz vidnog polja đaka prvaka, jer je dete spremnije za igru nego za rešavanje matematičkih nejednačina. S obzirom da su roditelji glavni saveznici učitelja u stvaranju radnih navika, bilo bi dobro da neko od ukućana u prvim mesecima školovanja bude pored deteta kada se ono vrati iz škole – da mu razvije naviku završetka domaćeg zadatka i da pregleda šta je mališan uradio”, kaže ovaj psiholog.
Naša sagovornica podseća da je dobra saradnja učitelja i roditelja značajan faktor uspeha u školi i ističe da je pored redovnog odlaženja na roditeljski sastanak veoma važno da mame i tate imaju lični kontakt sa učiteljem.
„Nažalost, sa polaskom deteta u školu, mnogi roditelji se ponašaju po principu „brigo moja, pređi na drugoga”, otvoreno stavljaju do znanja učitelju da je obrazovanje deteta – isključiva nadležnost škole i da oni neće da se „mešaju” u „posao” učitelja. Njihovu suprotnost čine mame i tate koji za svaku slabiju ocenu traže zasedanje disciplinske komisije škole i premeštanje deteta u drugi razred kako bi se ono zaštitilo od „samovolje” učitelja. Zbog toga je važno da se između učitelja i roditelja izgradi odnos međusobnog poverenja”, zaključuje Maja Antončić.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 01/09/2009]
