Izvor: B92, 15.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako kažnjavati negacionizam
Brisel, Beograd -- Ministri unutrašnjih poslova 27 zemalja EU razmatraju predlog Nemačke o novom zakonu kojim bi se zabranilo poricanje genocida u EU.
Ovo je več treći takav pokušaj i nacrt je umnogome razvodnjen u odnosu na ranije predloge jer ostavlja mogućnost da, ako pojeidnačne zemlje procene da negiranje genocida ne preti javnom redu, to ne moraju ni da kazne. U Srbiji je na osnovu krivičnog zakona kažnjivo svako širenje rasne, verske i nacionalne mržnje. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << retki su slučajevi kada je on zaista i primenjivan.
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević za B92 kaže da Srbija ima obavezu prema međunarodnom Paktu o građanskim i političkim pravima, koji je prihvatila pre više od 30 godina, da strogo kažnjava sve koji se bave propagandom i koji zagovaraju nacionalnu, rasnu i versku mržnju.
Međutim, jedini proces koji je do sada za ovakvo krivično delo iskreno vođen je suđenje u Novom Sadu pripadnicima Nacionalnog stroja, ističe profesor Dimitrijević.
"Ovde se, recimo, veliča Milan Nedić, koji je u nečijim očima, ne u mojim, imao neke dobre osobine, ali je on strašno kriv za holokaust jer su Jevreji u Srbiji bili prvi koji su deportovani i uništeni", kaže on.
"Mi već imamo obavezu takve vrste i kažnjavanje onih koji negiraju holokaust po mišljenju pozvanijih od mene ne ograničava slobodu izražavanja. Zamislite tvrditi da ona kapija u Aušvicu ne postoji, a to rade neke vrste ludaka, a generacije prolaze, sećanja blede, nešto se ne zna, ne uči u školi i kakva se šteta nanosi kod zbunjenih ljudi", kaže on.
Predsednik komisije za praćenje antisemitizma Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Lebl ne očekuje veliki efekat od eventualne odredbe koja bi važila za sve zemlje EU, prema kojoj bi negiranje genocida i holokausta bilo kažnjivo krivično delo.
"Najvažnije u celoj stvari jeste primena tih propisa, tih odredaba zakona, a to, čini mi se, više zavisi od neke opšte političke situacije, orijentacije policije, tužilaštva i sudova i tako dalje, prema tome i najbolji propis nema dejstvo ako nekome ne odgovora", kaže Lebl.
"U Nemačkoj u krivičnom zakonu imaju posebnu odredu o 'laži o Aušvicu' tu je kazna do pet godina zatvora ili novčana ako se poriče holokaust, ako se poriče poricanje postojanja gasnih komora i tome slično", kaže on.
Inače, u deset od 27 zemalja EU postoji zakon protiv negacionizma, tj. protiv poricanja postojanja holokausta.
Balkan i genocid
Za udruženje Majke Srebrenice rešenje kojim bi poricanje genocida u Srebrenici bilo kažnjivo, predstavljalo bi jednu vrstu zadovoljenja pravde, kaže Kada Hočić, potpredsednica tog udruženja.
"Mene raduje da poricanje genocida kao i zločina bude zakonom kažnjivo. To bi bilo jedini delić pravde jer ovde u BiH, gde je činjenica da je učinjen genocid, a to se poriče, mnogi žele da kažu da je to bio međureligijski ili građanski rat, tako da bi to bio jedan delić pravde za nas žrtve koji koliko – toliko čekamo tu pravdu", kaže ona.
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravno smatra da u Srbiji ali i u drugim zemljama bivše Jugoslavije za to još uvek nema povoljne društvene klime.
"Ovaj period od 1991. do 1999. još uvek je nešto što izaziva burne reakcije pre svega u nacionalnim parlamentima. Pored Srebrenice, tu ima užasno puno zločina masovnog obima o kojima se ovde još uvek ništa ne zna, koji se onako generalno i blanko poriču", kaže ona.
"Sve zavisi od tog procesa suočavanja o čemu za sada računa vode samo nevladine organizacije za ljudska prava. Što se tiče države, ona je podržala suđenja za ratne zločine ali ako se pogleda kako to izgleda, ta pravda ostaje zatvorena u tim sudnicama", navodi ona.
I profesor Vojin Dimtirijević smatra da bi u Srbiji teže išlo sa kažnjavanjem negiranja genocida. "Kod nas ima dve reakcije. Jedna, koja je možda emocionalno shvatljivija, da se porekne da se to desilo. Međutim, druga reakcija je gora, a to je ono ’Nož, žica, Srebrenica’ – da se to desilo i da je trebalo i da je to bilo u redu i naravno to bi moralo da se kažnjava", kaže ona.
"Trebalo bi videti predlog kojim se genocid ne sme poricati, da li samo onaj koji je utvrđen pred nekim sudom", navodi on.
Haški tribunal doneo je jednu takvu presudu, kojom je general Radoslav Krstić zbog pomaganja u genocidu u Srebrenici osuđen na 35 godina zatvora.
