Izvor: Politika, 09.Dec.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je sprečeno da centar Beograda odleti u vazduh
Da je zbog jednog pogrešnog poteza došlo do detonacije bombe, bio bi napravljen krater od 12 do 15 metara prečnika i dubine od 7 do 10 metara, a dejstvo bi se osetilo dva kilometara unaokolo
Herman Gering nije uspeo da se vrati iz mrtvih i ponovo razori centar Beograda. Zapovednik nemačkog Luftvafea, otac Gestapoa i Hitlerov nesuđeni naslednik, reinkarniran u bombu tešku tačno jednu tonu, nazvanu njegovim imenom, neki kažu i po njegovom obliku, pojavio se prekjuče u rupi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na beogradskom Starom gradu i zapretio da raznese sve one koji su u proteklih 72 godine živeli u ovom delu Beograda, potpuno nesvesni opasnosti koja im se nalazila bukvalno pod nogama.
Sada je naravno lako da se šalimo i smejemo na Geringov račun, ali pripadnicima Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije preksinoć svakako nije bilo nimalo lako i smešno da sačuvaju deo centra Beograda, sve one ljude koji sada zahvaljuju sudbini što je bomba nazvana po nacisti mirovala sve ovo vreme. Nije naravno bilo nimalo lako da se tona eksploziva oblikovana u nemačku avionsku bombu iz Drugog svetskog rata, jake razorne moći, tipa SC1000, izvuče iz rupe u Budimskoj ulici, a zatim bezbedno preveze kroz veći deo Beograda i odnese do Nikinaca gde bi u sredu trebalo da bude uništena u kontrolisanoj eksploziji.
Dok su neki uživali „Zvezdama Granda”, a njihovi antidoti u šouu „Tvoje lice zvuči poznato”, potpuno nesvesni šta im prolazi ispod prozora, Srećko Gavrilović, Dragiša Nikolić i Mihailo Marinković, pripadnici Uprave za civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije, predvođeni svojim načelnikom Bratislavom Rančićem i armijom logističara, sačuvali su dva kvadratna kilometara beogradskog Starog grada. Toliko bi zapravo bilo razneseno da je bomba teška jednu tonu eksplodirala.
U sinoćnjoj ispovesti za „Politiku” pričaju da uopšte nisu bili svesni opasnosti. Strah ih je stigao tek juče, kada su shvatili kakve je posledice mogao da napravi samo jedan njihov pogrešan potez.
– Prvo pravilo je da otkrijemo o kakvoj je bombi reč, kakav upaljač ima. Kao i uvek, zvali smo starije, iskusnije kolege da bismo ih pitali za mišljenje. Međutim, ovakva bomba nikada nije pronađena na našim prostorima – pričaju pripadnici Uprave za civilnu zaštitu.
Ovakva bomba je zapravo od nacističkih bombardovanja u Drugom svetskom ratu pronađena dosad na samo dva mesta i to u poslednje dve godine. Prva je pronađena 2008. godine u istočnom Londonu. Britanski inženjeri su pokušali da izvuku eksploziv tako što su prvo upumpali a zatim ispumpali specijalnu tečnost da bi pet dana kasnije morali da u kontrolisanoj eksploziji unište „hermana”. Druga ovakva bomba pronađena je u junu ove godine u reci Odri, u zapadnoj Poljskoj. Kada je „herman” pronađen, evakuisano je čitavo područje oko dela grada Scezin, pa je bomba transportovana do vojne baze u kojoj je, opet u kontrolisanoj eksploziji, uništena.
Niko, dakle, nije mogao srpskim spasiocima da da savet šta da rade.
Koliko sreće su imali stanovnici ovog dela Beograda može da se meri samo verovatnoćom da vam talas na obali mora donese ćup sa zlatom. Zapravo, graditelji zgrade su iskopali i potpuno betonirali temelj nove zgrade, a jedino su ostavili okno u kom je trebalo da se nalazi lift. U tom oknu se našao „herman”. Da je bilo kojim slučajem lift bio bilo drugačije...
Ovakva bomba je opremljena jednim upaljačem, a obično se punila smešom od 40 odsto razornog amatola i 60 procenata TNT-a. Centralni, najeksplozivniji deo, ispunjen je upravo TNT-om, kako bi se obezbedila velika velika detonacija. Imala je tri različita upaljača: prvi je obezbeđivao eksploziju u rasponu od sekunde do 17 sekundi, druga je imala vremenski kontrolisanu eksploziju u razmaku od 3 do 135 minuta, dok je treća bila namenjena eksplozijama na brodovima.
Stručnjaci su brzo na osnovu iskustva shvatili da bi svako pomeranje bombe pronađene u Budimskoj ulici izazvalo tragične posledice. Dobar deo Starog grada postao bi istorija.
– Ispostavilo se da je ovo jako osetljiva bomba koja može da se detonira i na najmanji pokret. Suočili smo se s dva rizika: prvi je da demontiramo upaljač što bi po našoj proceni moglo da dovede do detonacije. Drugi je da bombu transportujemo sa upaljačem uz rizik da bi usled trenja ili potresa moglo doći do eksplozije – kažu pripadnici Uprave za civilnu zaštitu za „Politiku”.
Da je jednim pogrešnim potezom došlo do detonacije, napravio bi se krater od 12 do 15 metara prečnika i dubine 7–10 metara, s dejstvom na okolinu do dva kilometara.
– Prvi objekti bi naravno zadržali efekat rušenja. Ali bi geleri i ostali sastavni delovi dejstvovali veoma, veoma daleko – kaže Srećko Gavrilović, jedan od onih koji su bili „udarna igla” delikatne operacije transporta bombe.
Veliku pomoć su im pružile i gradske strukture. Omraženom „Parking servisu”, koji građani oko Budimske ulice obično pominju u nepristojnom kontekstu, ovog puta su u velikoj meri pomogli da se njihovi domovi sačuvaju – ustupili su dizalicu i pomogli u delikatnom izvlačenju. Elektrodistribucija je isključila struju, a vatrogasna brigada je pomoću agregata obezbedila svetlo.
Onda je krenuo jednako komplikovan posao. „Beograd put” je obezbedio kamion napunjen s nekoliko kubika peska kako bi se u njega stavila bomba. Pesak je obezbedio da se bomba lepo ukopa u njega, a to je pomoglo i da se ona ne pomera.
Prvi pojas zgrada oko bombe je evakuisan. Građanima je obezbeđen smeštaj u hotelu „Slavija”, za svaki slučaj.
– U tim trenucima, nema mesta strahu. Više smo posvećeni merama bezbednosti za ostale učesnike, odnosno građane. Strah dolazi tek kasnije – kažu stručnjaci koji su učestvovali u ovom poslu.
Saobraćajna policija obezbedila je da sve ulice kojima prolazi opasan tovar budu zatvorene za saobraćaj. Budimskom, zatim Venizelosovom, Francuskom, preko Kalemegdana, tačnije Donjeg grada na Brankov most, zatim pored „Sava centra” na auto-put opasan tovar je napustio zauvek Beograd. Oni koji su u protekle četiri godine uništili više tačno 20.912 eksplozivnih naprava nađenih na raznim mestima, nastavili su juče svoj posao. Već danas imaju ispit iz obuke za otkrivanje neeksplodiranih sredstava, iako su tako nešto prekjuče na praktičnom primeru položili.
Dušan Telesković
objavljeno: 09.12.2013.
.jpg)
