Izvor: Politika, 26.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je pobedio hrvatski „Potrošač”
Multinacionalne kompanije u čokoladu za istočna tržišta stavljaju manje kakaoa, u uređaje jeftinije komponente, u deterdžente i sredstva za čišćenje manje aktivnih sastojaka
Ako je za utehu, velike svetske kompanije koje su manje poznate od svojih popularnih brendova, ne prodaju nam robu najskromnije recepture. Takvi proizvodi, takozvane treće kategorije, završavaju na tržištu Afrike.
Da bi naše tržište došlo u istu ravan sa zapadnoevropskim, a u trgovinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se našli proizvodi istog sastava kao u Beču, Briselu ili Rimu, potrebno je izvršiti pritisak na državu da menja odavno prevaziđene propise. Primer „Proktor i Gembla”, proizvođača „arijela” o kojem je „Politika” juče pisala, specifičan je po tome što je ova kompanija sama priznala da recepture svojih proizvoda prilagođava zemljama u kojima posluje. Predstavnici kompanije su nam potvrdili da je sastav deterdženata drugačiji, ali su kao razlog za to naveli različite potrebe potrošača.
Postoji čitava paleta proizvoda iz uvoza čije sastave proizvođači, kako kažu, regionalno prilagođavaju. Osim deterdženata, tu su sve vrste tečnih i praškastih proizvoda za čišćenje i ličnu higijenu, hrana (čokolade, sokovi, razni konditorski proizvodi), kozmetika, kao i bela tehnika i ostali uređaji za domaćinstvo.
– U čokoladu se može staviti manje kakaoa, u uređaje jeftinije komponente, u deterdžente i sredstva za čišćenje manje aktivnih sastojaka, u omekšivače više mirisa nego hemije. Sve može, jer nije ispod donje granice kvaliteta. Ko se ovako ne ponaša u kapitalizmu, taj propada i drugi dolaze na njegovo mesto – kaže jedan naš sagovornik iz hemijske industrije.
Prema rečima Stevana Blagojevića, istraživača na Institutu za opštu i fizičku hemiju, drugačije recepture za različita tržišta postoje u svim kategorijama proizvoda osim u automobilskoj industriji koja je posebno standardizovana.
– Ručna kočnica kod nas i u Švedskoj je potpuno ista. Svi drugi proizvodi imaju koncepciju prilagođavanja tržištu, ali strane kompanije ogromne finansijske moći nikada ne odstupaju od lokalnih propisa – kaže Blagojević.
Veliku ulogu u promeni propisa i pritisku na državu trebalo bi da odigraju potrošačke organizacije, potpomognute upravo jakim nacionalnim institutima koji vode brigu o kvalitetu proizvoda i bezbednosti zdravlja ljudi i okoline. Šta uticajna potrošačka organizacija može da uradi pokazuje primer hrvatskog udruženja „Potrošač” koje je dobilo spor protiv „Proktor i Gembla”.
Naime, Ilija Rkman, predsednik Saveza udruženja „Potrošač”, javno je u jednoj TV emisiji izneo negativne ocene o kompaniji i kvalitetu praška na hrvatskom tržištu, upoređujući ga sa onim koji se prodaje u Austriji. Kompanija ga je bez razmišljanja tužila za klevetu, a naredne dve godine pred hrvatskim sudovima vodio se ovaj, medijski izuzetno praćen, proces. Sud je, na kraju, prelomio u korist potrošača i to na osnovu uporednih analiza koje je za ovo udruženje uradio Fakultet za hemijsku inženjerstvo i tehnologiju iz Zagreba.
– Dokazali smo da je deterdžent drugačiji od onog u zemljama zapadne Evrope. Ni mi ni naši potrošači ne prihvatamo činjenicu da imamo niže kriterijume čistoće, pa zato i tražimo da nas tretiraju kao i sve druge kupce u svetu. Uvreda je za potrošača to da neka kompanija po njima i njihovim navikama prilagođava proizvode – kaže Jadranka Kolarević, predsednica Udruženja „Potrošač”.
Ovaj primer bi mogao da posluži kao nauk domaćim potrošačkim organizacijama kojih je u Srbiji čak 60. Kolarevićeva im poručuje da se uhvate u koštac sa problemima i konsultuju stručnjake za razne oblasti. U tom slučaju potrošačke organizacije mogu mnogo da postignu, čak i sa manje novca koji im je obično argument na otužbe da ništa ne rade.
Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da su oni pre nekoliko godina pokrenuli priču, ne samo o sastavu deterdženata, nego i svih drugih proizvoda, pa i hrane iz uvoza.
– Mnoge strane i domaće kompanije su se obogatile poštujući propise u Srbiji. Mi već pet godina čekamo zakon o bezbednosti hrane, pravilnici su nam stari i više od 30 godina. Šta onda da očekujemo – kaže Papović.
On tvrdi da je Srbija jedina zemlja u okruženju koja na deterdžentu za veš nema obavezan žig Ministarstva ekologije. To bi bio dokaz da proizvodi u svom sastavu nemaju supstance koje zagađuju životnu sredinu. To su standardi koji su odavno uvedeni u Evropskoj uniji, a odskoro i u zemljama iz okruženja.
--------------------------------------------------------
Propisi stari 30 godina
U Evropi je na snazi oko 15.000 standarda kvaliteta, a u Srbiji nešto manje, od kojih je, međutim, samo 2,5 odsto usaglašeno, tvrdi Goran Papović iz NOPS-a.
I dok su evropski napredovali, naši se nisu menjali, pa smo vremenom postali tržište koje regularno može da primi odbačenu robu.
– Jedan od najvećih krivaca što je roba na našem tržištu lošijeg kvaliteta jeste to što su pravilnici o kvalitetu proizvoda zastareli. Multinacionalne kompanije najpre prokontrolišu propise koji su na snazi u zemlji u koju će plasirati proizvode. Na osnovu tih propisa oni znaju da li će neke komponente dodati ili će neke staviti u manjoj količini, a sve da bi im proizvodnja bila jeftinija – kaže
Papović.
Ivana Albunović- Jelica Antelj
[objavljeno: 27/03/2009]
.jpg)
