Izvor: Politika, 24.Sep.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je flertovao veliki slikar Uroš Predić
Pismo velikog slikara mlađoj koleginici, koje je nedavno otkupio pančevački Arhiv, otkriva lako udvaranje umetnika koji je važio za velikog asketu
Pančevo – Pančevački Arhiv otkupio je od kolekcionara iz Opova četiri pisma slikara Uroša Predića. Za širu javnost, a za one koji se bave istraživanjem njegovog dela posebno, najinteresantnije je ono kojim odgovara na pismo svoje očigledno mnogo mlađe koleginice i obožavateljke Vuke. Predić je pisao na hartiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << malih dimenzija, kao da je i na njoj štedeo. Pismo je datirano sa 10. januarom 1928. godine, kada je veliki slikar imao 71 godinu, pisano izuzetno čitko. Milan Jakšić, direktor Arhiva u Pančevu, kaže da je reč o mladoj vajarki koja je između dva svetska rata otišla u Pariz. Po tonu Predićevom vidi se da mu, iako učtivo odbija epitete mlade koleginice, prija što je njen idol. Iako otklanja njene „nabujale osećaje, koji neodoljivo traže oduška“, kako kaže, može se naslutiti da mu prijaju „mile, tople i ekstatične reči, kakve još nisam čitao na moju adresu“, piše Predić, pa nastavlja:
„Da l’ da Vas razuveravam, ili sa zahvalnošću da primim mirise Vaše duše? Da li ja smem (reč „smem“ Predić je podvukao, primedba autora) to da činim, kada sebe pogledam, sebe i svoje skromno delo, pa kad vidim koliko daleko zaostajem iza onih svetlih slika Vaše mašte, iza onog ideala, za čim Vaša ženska priroda, željna dobrote i snage, čestitosti i pouzdanosti, neprekidno žudi? Pa ipak, zar bi lepo bilo da Vas svesno razočaram, Vas koja ste već imali u životu toliko gorkih razočarenja? Ne, draga Vuko, ja to ne smem učiniti. Smatrajte me i dalje za Vašeg iskrenog prijatelja, za dobrog čoveka i velikog maestra – sve to primam iz Vaše ruke, iz Vašeg srca, da Vam ne bih uskratio to zadovoljstvo, da verujete da takvih ljudi zaista ima. To Vam je uteha i ohrabrenje, podstrek i potpora za Vašu dalju borbu za opstanak u životu i napredak u umetnosti. Primam, dakle, ovako neznatan i nedostojan, tople izlive Vaše čežnjive duše, te Vam iz ove moje tihe povučenosti kličem: Ne klon’te srcem, idite hrabro i sa pouzdanjem napred, pa će se pojaviti i onaj srećan dan, kada ćete sebi osigurati polje za Vašu umetničku delatnost, a možda naći u životu čoveka koji će u istini imati sve vrline kojima Vi danas ukrašavate Vašeg iskrenog i predanog prijatelja i kolegu, Vašeg Čika Uroša“.
Arhiv je otkupio i razglednicu, datiranu 15. februara 1926, na kojoj je reprodukcija jedne Predićeve slike, a na poleđini slikarevom rukom napisano kako je slika nastala i šta se potom događalo. Predić se na taj način javio čoveku koji mu je isplatio honorar, čijim je iznosom umetnik očigledno bio zadovoljan.
Na poleđini razglednice piše: „Ovo je nekadašnji orlovatski svinjar čiča Milić, koga su spevali ovako: „U našeg Milića kuća od listića“. Pošto sam njega slikao, dolazile su mi cure orlovatske, nabeljene, nakinđurene – da i njih „slikujem“. Kada sam odgovorio da će to biti suviše skupo za njih, a one meni: „Pa kako ste slikali Milića, i još badava i častili ste ga rakijom i duvanom – šta je on bolji od nas??“
Miodrag Šašić
objavljeno: 25.09.2011.
