Izvor: Politika, 05.Feb.2015, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Oto Bihali postao Bihalji
Slovoslagač u listu „Borba” 1945. promenio prezime svetski poznatog istoričara umetnosti, likovnog kritičara i pisca, koji je sa bratom Pavlom osnovao „Nolit” 1928. godine
Prošlog utorka, u dane kada je obeležavano 70 godina od oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvic, dopisnik „Politike” iz Gornjeg Milanovca Boško Lomović objavio je na ovim stranama tekst „Sigurna kuća za Bihaljije”, dirljivo podsećanje na poznatu porodicu Bihali, koja se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle nemačke okupacije Beograda 1941. prebacila iz prestonice u varoš pod Rudnikom. Pod zaštitničkim okriljem tamošnjeg bogataša Vasilija Vasiljevića, Bihalijevi su proveli ratne godine u Gornjem Milanovcu, da bi se posle oslobođenja vratili u Beograd, ali uz oca Davida, majku Klaru, njihove dve snaje Mariju i Lizu i unuka Ivana, nije bio njihov sin Pavle, Ivanov otac i Marijin muž.
Pavle Bihali (1898–1941) koji je s bratom Otom Bihaljijem-Merinom (1904–1993) osnovao 1928. časopis i izdavačko preduzeće „Nova literatura” (Nolit), streljan je u Beogradu 17. jula 1941. u prvoj grupi od 28 rodoljuba, komunista i Jevreja kojima je Gestapo presudio po kratkom postupku zbog „izvršenih dela sabotaže i nasilja”. Gestapo je Pavla uhapsio u Gornjem Milanovcu 17. maja 1941. godine.
U opisu Pavlovog stradanja i spasavanja njegovih najbližih tokom rata, u Lomovićevom tekstu je cela porodica imenovana kao Bihalji-Merin. Zbog toga smo dužni da još jednom, kao i pre šest godina, pojasnimo kako je Oto Bihali-Merin poneo prezime Bihalji-Merin, dok su njegovi roditelji, snaja i bratanac Ivan ostali Bihali.
Dogodilo se to 1945, posle Otovog povratka iz nemačkog zarobljeništva, gde je tokom rata bio zatočen kao avijatičar jugoslovenske kraljevske vojske. Izvanredan pisac i reporter, izdavač i urednik, učesnik Španskog građanskog rata, organizator antifašističkih akcija u zemljama Evrope posle dolaska na vlast Adolfa Hitlera, komunistički konspirator, blizak saradnik i prijatelj vodećih intelektualca Evrope onog vremena, Oto je počeo da objavljuje priloge u dnevnom listu „Borba”.
U jednom od naših mnogih susreta, kada mi je svedočio o svojoj porodici, „Nolitu” i bratu Pavlu, pitao sam Ota kako to da se preziva Bihalji-Merin, da li je to u ikakvoj vezi s nizom pseudonima kojima je, zbog konspiracije, pre 1941. potpisivao tekstove i knjige.
Oto se široko osmehnuo, a u očima mu je zaiskrio blesak – potvrda njegove spremnosti da govori o lepšim stranama i događajima iz burnog, mnogim opasnostima opterećenog života. U neizbežnom džemperu s rol okovratnikom i somotskim sivim pantalonama, žustro je ustao sa stolice i počeo svoje svedočenje. Kada je predao prvi tekst za objavljivanje u „Borbi” potpisao se sa „Bihali-Merin”. Sutradan je, međutim, u potpisu video „Bihalji-Merin”. Pomislio je da je reč o štamparskoj grešci, ali se to ponovilo još jednom, pa opet. Zainteresovao se za stvarni razlog te promene, ali niko od kolega i prijatelja iz redakcije nije mogao da mu pojasni o čemu je reč. Konačno ga je traganje odvelo do slovoslagača u štampariji „Borbe”, čoveka koji je do tada u svim slučajevima intervenisao i umesto da Ota potpisuje sa „Bihali-Merin” pretvarao njegovo prezime u „Bihalji-Merin”.
Na direktno pitanje zašto to čini, slagač ga je čudno pogledao i prostodušno odgovorio da „nije srpski” da se potpisuje kao Bihali, zbog čega je on na sebe preuzeo da ga preimenuje u Bihalji.
„Učinio je to po svom tačnom osećanju za srpski jezik. Objašnjenje mi je bilo simpatično, uverljivo i dopadljivo. Prihvatio sam njegove razloge i tako je i ostalo”, objasnio mi je Oto kako je postao Bihalji-Merin.
Ova zanimljivost je na čudan način oživljena, pošto je u lektorskom pogonu „Politike”, prilikom rada na tekstu kolege Boška Lomovića, cela porodica Bihali preimenovana u Bihalji. Pride je prezime Bihalji-Merin, koje su nosili samo Oto i njegova supruga Liza, dodeljeno celoj porodici.
Oto je 1945. prihvatio argumente slovoslagača „Borbe”, ali je sigurno da danas ne bi pristao na to da cela porodica iz koje je potekao bude preimenovana u Bihalji, a još manje da postane Bihalji-Merin.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 01.02.2015.
