Izvor: Blic, 19.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako izabrati srednju školu
Kako izabrati srednju školu
Pri izboru zanimanja treba dobro obratiti pažnju na to kakve su sposobnosti deteta, kakva su mu interesovanja, kakva je znanja poneo iz škole, kakve perspektive pri zapošljavanju donosi obrazovni profil koji je dete izabralo. Pri ovom se često prave greške koje mogu imati ozbiljne posledice. Najčešće greške koje deca čine pri izboru zanimanja jesu: identifikacija sa tuđim životnim ciljevima (roditelja, drugova, grupe kojoj pripadaju), komfor, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosno blizina stanovanja školi, a treća greška nastaje usled neinformisanosti - da školu izaberu na osnovu njenog elitnog karaktera, zato što je 'in', bez obzira na to šta ona od prostornog i kadrovskog potencijala, kao i izbora zanimanja, može da ponudi, objašnjava za 'Blic' Višnja Helajzen, savetnik za profesionalnu orijentaciju. Ona ističe da u pripremi za upis deteta u srednju školu treba da učestvuju roditelji, škola, odnosno psiholozi i pedagozi, i ukoliko i pored toga postoji problem pri izboru budućeg poziva, pravi potez bi bio obratiti se stručnjacima iz oblasti profesionalne orijentacije.
- Posebno je važno da dete pri izražavanju želja bude svesno i alternativnih rešenja kojima može pribeći u slučaju da ne uspe da upiše baš ono što je htelo. Međutim, retko ko razmišlja u tom pravcu - kaže Višnja Helajzen.
- Na primer, ako dete želi da upiše dizajnersku školu, ali iz nekog razloga to ne može ili u tome ne uspe, treba mu predočiti srodne škole, odnosno poslove, gde će takođe moći da izrazi svoje kreativne sposobnosti. U tom slučaju može da proba grafički dizajn ili fotografiju, a detetu to sigurno ne pada na pamet u tom trenutku - objašnjava Helajzen, dodajući da se često nameće i problem zrelosti deteta za donošenje odluka. Moguće je da dete do tog trenutka nije moralo samo da donosi odluke, posebno one koje se tiču njegove budućnosti, ili su sve odluke donosili njegovi roditelji umesto njega. Ona ističe da je teško govoriti o deficitarnim i suficitarnim zanimanjima u našoj zemlji kada kod nas ne postoji strateški plan za razvoj privrede.
- Ako naša zemlja bude pratila svetske i evropske trendove razvoja, onda bi u budućnosti trebalo da bude posla u oblasti informatike, energetike, građevinarstva, koje je kod nas trenutno deficitarna delatnost, poljoprivrede i uslužnih delatnosti. Već su se pojavila i još će se razvijati zanimanja vezana za neke oblasti koje su nove kod nas: menadžment, marketing, odnosi s javnošću, profesionalno prevođenje - tvrdi Višnja Helajzen. Deficitarnost i suficitarnost zanimanja različita je od regiona do regiona, odnosno zavisi od strukture privrede u konkretnom regionu, nastavlja ona.
- Trenutno u Srbiji postoji velika potreba za nastavnicima stranih jezika i to naizgled deluje kao deficitarnost u ovoj oblasti - ističe savetnik za profesionalnu orijentaciju. Međutim, stvarna slika je drugačija. Kod nas postoji veliki broj stručnog kadra iz te oblasti, ali pošto su plate nastavnika jako niske, oni ne žele da rade taj posao. Isto tako se svima čini da kod nas ima previše pravnika i ekonomista. Međutim, oni se nikad ne zadržavaju predugo na tržištu rada zbog osposobljenosti za obavljanje širokog spektra zanimanja. Isti slučaj je i sa fizioterapeutima, laboratorijskim tehničarima, medicinskim sestrama...
- Postoje zanimanja koja su već godinama deficitarna. U proizvodnim delatnostima, u oblasti građevinarstva: zidari, tesari, armirači, betonjerci. U metalskoj industriji - zavarivači. Tu su odmah i pekari, a u oblasti uslužne delatnosti - frizeri, iako je to zanimanje već duže vreme veoma aktuelno jer uvek ima dovoljno radnih mesta i u državnom i u privatnom sektoru. Mladi ljudi su uvek potrebni i za rad u informatičkoj delatnosti, od tehničara za računare do operatera, programera - precizira Helajzen i dodaje da su gimnazije uvek aktuelne, ali ako učenik ne želi da studira, pravi izbor za njega bi trebalo da bude srednja stručna škola. J. Subotić Kada potražiti profesionalnu pomoć pri izboru škole?
- Sa sigurnošću ćete znati da je to vašem detetu preko potrebno ukoliko ono ne zna šta hoće, ne poznaje dovoljno sebe i svoje sposobnosti, nema jasno definisana interesovanja, motive izbora i oseća se loše i nesigurno - objašnjava Višnja Helajzen.
U svim većim gradovima u Srbiji u okviru Zavoda za tržište rada ili njegovog odeljenja postoji bar po jedan psiholog koji se bavi problemom profesionalne orijentacije i nudi profesionalno savetovanje ukoliko je to detetu potrebno.
- Osim intervjua koji će psiholog obaviti sa detetom, dete će raditi i test koji će pomoći da se prodre u suštinu njegovog problema. Na osnovu toga se dolazi do rešenja o izboru zanimanja koje će detetu najviše odgovarati. Na tom profesionalnom savetovanju dete može da otkrije svoje mogućnosti, interesovanja, svoje želje i prioritete - objašnjava Višnja Helajzen.
