Izvor: Politika, 12.Mar.2013, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako izabrati pravo zanimanje
Maturanti najčešće žele da budu lekari, advokati i glumci, a kroz profesionalnu orijentaciju otkrivaju lepote i mane profesija
Sedamnaestogodišnji Nemanja Anastasijević, učenik Pravno-birotehničke škole „Dimitrije Davidović” iz Zemuna i potpredsednik odbora beogradskog parlamenta srednjih škola nema dilemu šta želi da bude kad odraste – on sebe vidi kao premijera srpske vlade „ili bar kao ministra prosvete”. Put do prve ili neke druge od fotelja u Nemanjinoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 11, po njegovom mišljenju, vodi preko Fakulteta političkih nauka, za čiji će se indeks Nemanja boriti sledeće godine. A na pitanje da li želi da se politikom bavi iz ideala ili iz interesa, Nemanja odgovara: „Želim da menjam svet. U našoj zemlji živi puno neobrazovanih ljudi, a njima je najlakše manipulisati.”
Njegova školska drugarica Vanja Gvačić (18), koja je odrastala uz priče svoje bake da je svet nekada bio mnogo bolji i pravedniji, rešila je da studira neku od humanističkih nauka. Razmišljala je o psihologiji, ekologiji i novinarstvu, ali je nakon radionica koje je u Kancelariji za mlade držala andragog Ksenija Joksimović, u okviru programa profesionalne orijentacije, počela da razmišlja i o poslu andragoga. Projekat profesionalne orijentacije već dve školske godine sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom omladine i sporta, a njegov cilj je da mladi steknu realnu sliku o profesijama kojima žele da se bave.
Kako u razgovoru za naš list ističe Ksenija Joksimović, suština ovih susreta je da deca imaju što realniju sliku o svetu zanimanja – da budu informisana o svim lepim i manje lepim stranama profesije o kojoj maštaju, da znaju da ih posao neće čekati čim diplomiraju i da će neki od njih morati da volontiraju dok ne dobiju radnu knjižicu, ali i da će možda morati da prave kompromise između željene profesije i realnosti.
Ksenija kaže da mladima na ličnom primeru objašnjava da je put do željenog posla prepun stranputica i ističe da je puno godina volontirala u raznim vladinim i nevladinim organizacijama i da su „svi ti poslovi bili u funkciji rasta i razvoja”. Ona ocenjuje da su susreti sa srednjoškolcima veoma korisni, jer đaci stiču realnu predstavu o svetu zanimanja – nju su srednjoškolci, između ostalog, pitali da li može da živi od svog posla, da li joj je ponekad previše ljudi, da li ima vremena za socijalni život.
Nemanja i Vanja su samo neki od 60.000 đaka koji su do sada prošli kroz program profesionalne orijentacije, a prema rečima Marije Radovanović iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju, do sada je projekat sproveden u 732 osnovne škole u Srbiji i 54 kancelarije za mlade. Više od sto firmi u Srbiji otvorilo je svoja vrata za školarce, pa su oni videli kako u praksi izgleda baviti se poslom lekara, advokata, stomatologa, veterinara, vaspitača, informatičara...
„Iskustvo u radu sa učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola govori da najveći broj njih želi da se bavi poslom lekara, advokata i glumca, a naš cilj je da deca steknu što realniju sliku o svim lepotama i manama željenih profesija, ali i da budu informisani kakva je potražnja za tim zanimanjima na tržištu rada. Zaljubljenike u medicinsku struku informišemo da na tržištu rada trenutno ima 11.000 nezaposlenih medicinskih sestara i 2.000 lekara bez posla i objašnjavamo da biti lekar ili sestra ne znači samo nositi beli mantil već i raditi treću smenu i odsustvovati iz porodice vikendom i praznicima. Ima dece koja upisuju medicinu a plaše se krvi i padaju u nesvest na vežbama iz anatomije – zato je važno da steknu što realniju sliku o željenoj profesiji. Sa druge strane, deci koja rastu u porodicama lekara, advokata ili zanatlija veoma je teško da se izbore za pravo želje, jer se od njih očekuje da naslede porodični posao”, priča Marija Radovanović.
Naša sagovornica ističe da u našoj sredini postoje stereotipne podele na muške i ženske poslove – zato su stručnjaci ovog projekta odlučili da organizuju Dan devojaka i da učenice vode u „muške” firme koje vode uspešne žene, kako bi devojčice shvatile da damama nije problem da vode jednu IT kompaniju.
Marija Radovanović ističe da veliki broj dece upisuje gimnaziju da bi odložilo odluku o budućem zanimanju i sa žaljenjem konstatuje da u našoj zemlji postoji veoma malo zanimanje za srednje stručne škole koje su ključna karika u školovanju kadrova za preduzetništvo i privredu. Ona ističe da je u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta sistem školovanja takav da đacima omogućava da u svakom momentu mogu da izađu na tržište rada – ili da se paralelno školuju i da rade.
Katarina Đorđević
objavljeno: 12.03.2013.
