Izvor: B92, 11.Dec.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako iz kandži narkomanije
(FoNet)
Beograd -- Novinarke emisije "(Re)akcija" pokušale su da saznaju koji su načini da se u Srbiji izađe iz kandži narkomanije i postoji li strategija za lečenje zavisnosti.
"(Re)akcija" je istraživala i da li uopšte postoji prava politička volja u Srbiji za donošenje strategije za borbu protiv narkomanije. U emisiji se, takođe, mogu čuti tragične ispovesti bivših zavisnika, snimljene na slobodi, ali i u srpskim zatvorima. "(Re)akcija" je na programu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << TV B92 večeras u 21 sat.
Filip Pungur, bivši zavisnik, priča šta ga je navelo da prestane da se drogira.
"Jedna od stvari koja me je navela da se zamislim i da stvarno iz korena nešto promenim u svom životu jeste i ta da sam imao 'over douz’ u Dunavskom parku u Novom Sadu. Bio sam mrtav dva minuta i 50 sekundi, bukvalno mrtav. Piše u izveštaju", kaže on.
Od prevelike doze heroina u Srbiji godišnje umre više stotina ljudi. Nikola Vučković, predsednik komisije za strategiju protiv narkomanije, kaže da je taj broj prevelik.
"Ako je u Novom Sadu došlo već do toga da je to enormna stopa, ide do 50 mrtvih, a u Beogradu preko 200 mrtvih od 'overdoza’ sigurno - to su cifre strašne”, kaže on.
Vlada Srbije još uvek nije usvojila Strategiju za borbu protiv narkomanije. U Srbiji takođe ne postoji program za lečenje maloletnih zavisnika, kojih je sve više. Sa drogom mladi prvi put dolaze u kontakt u 12. godini, dok zavisnost stiču za nešto više od godinu dana.
Bivša zavisnica (16 godina): Ne nerešava droga probleme. U stvari, kada prođe dejstvo, tebi je sve gore i gore.
B92: Ali uzimaš još. Kada si postala zavisnik?
Bivša zavisnica: Sa 14 godina.
Vučković objašnjava da već postoji Komisija za prevenciju zloupotrebe droga. "Postoji Komisija za prevenciju zloupotrebe droga od strane Ministarstva zdravlja, koja se formira, nekoliko meseci ona već radi", kaže on.
"To je pitanje već bilo na našem prvom sastanku, određena su već i rešenja. Specijalizacija koja se bavi decom, znači, psihijatrijska služba koja se bavi decom u adolescenciji i razvoju, moraju što pre, to sad praktično na jesen, da nađu modele kako će se baviti zavisnicima do 18 godina”, kaže on.
Program lečenja maloletnih zavisnika još nije usvojen. Procene su da u Srbiji ima između 60.000 i 80.000 narkomanskih zavisnika. Najveći deo njih, u nedostatku novca za drogu, tokom apstinentske krize posegne za kriminalom.
Bivša zavisnica (16 godina): Život mi je bio katastrofa, naravno, kada sam bila na tome. Bila sam na ulici, prostituisala se, svašta radila, krala.
Filip Pungur: Svaki heroinoman je sebičnjak da je to strašno. Iz prostog razloga što sama kriza apstinentska, u koju ulazi zavisnik kada nema droge, to je jedna bol za čoveka, to je fizički bol, to je poniženje, to je propast, poniženje, psihički bol, emotivni. Jedno takvo ogorčenje za narkomana da će on sve uraditi da do te situacije ne dođe.
Ozbiljna strategija, prevencija i savremeno lečenje pomogli bi u suzbijanju ove bolesti. Rezultat bi bio neprocenjivo bolji i veći u odnosu na uloženo – Srbija bi imala od 60.000 do 80.000 zdravih i radno sposobnih ljudi, koji su sada zavisnici i nisu u stanju da se sami o sebi staraju.
.jpg)
