Izvor: S media, 01.Jul.2010, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako farmaceutske kuće podmićuju lekare
Vest da su uhapšeni čelni ljudi Instituta za onkologiju i radiologiju i predstavnici farmaceutskih kompanija zbog sumnje da su primali, odnosno davali mito da bi lekari pacijentima prepisivali više lekova nego što je potrebno i tako povećali potrošnju citostatika, ponovo je otvorila vruće pitanje vrbovanja srpskih doktora da rade u interesu stranih proizvođača lekova.
Posle ovakvih hapšenja postavlja se pitanje koliki je uticaj farmaceutskih giganata i da li možemo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da znamo, kad nam lekar prepiše lek, da li je taj medikament zaista najbolji za tegobe koje nas muče ili ga je lekar prepisao samo zato što od farmaceutske kuće dobio novac da to učini.
S media portal istražuje kako funkcioniše sistem podmićivanja?
Po rečima dobro upućenih sagovornika S media portala, predstavnici farmaceutskih kuća zaduženi za vrbovanje prvo obilaze direktore zdravstvenih ustanova i načelnike odeljenja, a onda i ordinirajuće lekare. Ta praksa je toliko uzela maha da se tokom jedne nedelje, kako saznajemo, tokom radnog vremena u bolnicama i domovima zdravlja pojavi i po nekoliko predstavnika svetskih proizvođača.
- Komercijalisti prvo opisuju dejstvo leka i objašnjavaju zašto je bolji od konkurentskog. Kad se načelni deo priče završi, prelazi se i na konkretni deo gde se lekaru nudi na koji svetski kongres bi mogao da ide o trošku te kompanije, obećava mu se plaćanje kotizacije, smeštaj u luksuznom hotelu, čak i neka vrsta džeparca. Kad se dogovor sklopi, komercijalista ime lekara ubacuje u bazu podataka te firme, koja na kraju godine dodeljuje bonuse doktorima koji su propisali najviše njihovih lekova, najčešće zimovanja za celu porodicu ili tehničku robu – kaže lekar jednog beogradskog doma zdravlja.
Na mala i velika vrata
Farmaceutske kuće vrše pritisak na zdravstvene ustanove u celom svetu, a pod njim posebno popuštaju lekari u siromašnim zemljama. Najviše se lobira u granama medicine u kojima je konkurencija među proizvođačima najveća - onkologiji, ginekologiji, kod kardiovaskularnih bolesti i šećerne bolesti. Kompanije su zainteresovane i za domove zdravlja, kroz koje prođe i najviše pacijenata. Zato ne čudi što su po čekaonicama izlepljeni plakati sa preporukom da se za određenu tegobu uzme određeni lek i što se reklamni flajeri, šolje i olovke nalaze i na doktorskim stolovima u ordinacijama.
Međutim, dr Milica Nikolić-Urošević, lekar u domu zdravlja i zamenik predsednika Sindikata lekara i farmaceuta, kaže za S media portal da joj je ova praksa nepoznata:
- Možda se to dešava na sekundarnm i tercijarnom nivou, ali teško da neko podmićuje lekare u domovima zdravlja. Meni se niko nije obratio sa takvom ponudom, a mislim ni mojim kolegama. Toliko smo opterećeni ogromnim brojem pacijenata i silnim administriranjem koje nam nameće Ministarstvo zdravlja da ne stižemo da podignemo glavu, a kamoli da idemo na neke kongrese.
60 milijardi dolara za promociju lekova
Istraživanje međunarodne organizacije za zaštitu potrošača "Consumers International" pokazalo je da farmaceutske kompanije troše dvostruko više novca na uveravanje lekara da prepisuju njihove lekove nego za istraživanje novih lekova. Studijom su bile obuhvaćene i najveće svetske farmaceutske kompanije, kao što su "Bayer", "GlaxoSmithKline" i "Johnson&Johnson", a došlo se do podatka da se u svetu godišnje potroši oko 60 milijardi dolara za legalnu promociju novih farmaceutskih proizvoda. Naravno, pretpostavlja se da je cifra u sivoj zoni nekoliko puta veća.
Ipak, dr Dragana Jovanović, direktorka Farmaceutske komore Srbije, kaže da svaka farmaceutska kuća sasvim legitimno promoviše nov preparat na velikim stručnim skupovima, simpozijumima, kongresima, ali i na mala vrata.
- Posle javnog predstavljanja leka, saradnici kompanije zaduženi za promociju kreću i u kampanju od vrata do vrata. Promotivni materijal dele po ustanovama i upoznaju lekare sa dejstvom novog leka. To je legitiman put da se zdravstvena javnost upozna sa novim preparatom. Problem je, međutim, kada se pređe etička granica. Svaki čovek i svaka firma procenjuju gde je prag preko kojeg ne može da se ide, šta je poklon, a šta mito. To je veoma ozbiljna stvar jer su u pitanju životi – kaže dr Jovanović.
Indicije iz Slovenije
Osim čelnih ljudi Instituta za onkologiju i radilogiju, srpska policija je, posle 14 meseci praćenja, uhapsila i predstavnike farmaceutske industrije u Srbiji - “Roša”, „Farma Svisa” i “Astra zeneke”. Ovo je prva akcija ovog tipa u našoj zemlji, iako je i prošle godine bilo naznaka iz Slovenije da se kod nas dešava nešto sumnjivo.
Naime, slovenačko tužilaštvo je razmatralo pokretanje istrage protiv švajcarske kompanije „Novartis" zbog sumnje da su u Sloveniji, Srbiji i Albaniji podmićivali onkloge da pacijentima prepisuju njihov lek. Među naznačenim lekarima u Vrhovnom državnom tužilaštvu Slovenije pojavila su se i imena dr Zorana Bekića, dr Zorana Tomaševića i „još jednog doktora“ kojima je „Novartis“ navodno nudio po 10.000 evra da bi stavili lek „aredia“ na klinički protokol.
Podmićivanje u Nemačkoj
Najmasovniji otkriveni slučaj podmićivanja dogodio se prošle godine u Nemačkoj, gde se vodi istraga protiv 480 lekara koji su od koncerna „Tromsdorf“ primali poklone. Prema pisanju „Špigla“, lekari koji su lek ove kuće prepisali pet puta, mogli su da biraju između iPoda i plazma televizora. Za izdavanje sedam recepata, „Tromsdorf“ je nudio DVD plejer, za 14 navigacioni sistem za automobile, a za 18 recepata laptop ili kompjuter sa štampačem.
- Ovakva praksa može se suzbiti samo hapšenjem onih koji primaju i nude mito, ako se to krivično delo dokaže – tvrdi dr Dragomir Marisavljević, predsednik Grupacije proizvođača lekova u Privrednoj komori Srbije.
– U tom slučaju nema reči o nelojalnoj konkurenciji, koja je privredni prestup, već krivičnom delu koje treba najoštrije sankcionisati. Imamo Zakon o oglašavanju lekova iz 2007. gdine, u koji je pretočeno zapadno zakonodavstvo. Njime nije dozvoljeno farmaceutskim komapnijama da vode lekare na turistička putovanja ili ekskluzivne večere, ali je dozvljeno da im plaćaju učestvovanje na kongresima na kojima će sticati znanja i usavršavati se. Dakle, propis postoji, a dalje je na etičnosti i lekara i farmaceuta.
Ipak, većina evropskih država se nije zadržala samo na korektnom oglašavanju i etičnosti, već su otišli nekoliko koraka dalje – neke su zabranile kontakt lekara i predstavnika farmaceutske industrije, neke strogo propisale na koliko kongresa lekari godišnje mogu da idu, a neke zabranile promotivni materijal u ordinacijama. Srbija je, očigledno, još daleko od toga.
S.Ž.V.
