Izvor: B92, 16.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do reforme pravosuđa
Beograd -- Nakon dobijanja pozitivne ocene Studije o izvodljivosti, pred Srbijom i Crnom Gorom se nalaze brojne prepreke.
Evropska unija upozorila je da su potrebne temeljne promene u mnogim oblastima. U međuvremenu, Vlada Republike Srbije donela je Akcioni plan za usklađivanje republičkih zakona s propisima EU, gde posebno mesto zauzimaju reforma državne uprave i reforma sudstva.
U Ministarstvu pravde u toku je izrada nacionalne strategije za reformu pravosuđa, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja će doprineti postizanju dva osnovna cilja - stvaranja nezavisnog i efikasnog pravosuđa po evropskim standardima.
Kriterijumi EU su jasni - potrebno je sprovesti reforme u sudstvu i Tužilastvu, kako bi te institucije postale nezavisne od uticaja vlasti. Ključna promena trebalo bi da bude i javna kontrola rada sudija i tužilaca, kao što je to u savremenim evropskim zakonima. Sadašnji zakoni koji uređuju tu oblast kod nas bitno su drugačiji od evropskih.
Branislava Vučković, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kaže da je jedan od osnovnih problema uticaj izvršne vlasti: "Odredbe Zakona o javnom tužilaštvu govore u prilog tome da i dalje postoji uticaj izvršne vlasti, ukoliko ministar pravde može da ukloni s dužnosti, na određeno vreme, glavnog tužioca, odnosno republičkog javnog tužioca, tako da kada gledate našu strogu hijerarhijsku postavljenost, onda se dovodi u pitanje kako možemo da prođemo mi niži, kada mogu da utiču na one više."
Osnov dobrog sistema: dobri zakoni i nezavisnost sudstva
Radi postizanja demokratskih standarda neophnodna je kontrola rada svih segmenata pravosuđa, ali i odgovornost svakog pojedinca. Međutim, to je nemoguće ostvariti bez potpune nezavisnosti pravosudnog sistema, smatra Omer Hadžiomerović, iz Udruženja sudija Srbije.
"Uvek kada govorimo o nezavisnosti sudija javnost misli na jedan neposredan uticaj na sudije, dakle da vas neko poziva telefonom i da vam kaže kako da presudite. Nije samo to nezavisnot, već i postojanje ustavnih i zakonskih garancija i njihovo stvarno poštovanje", kaže Hadžiomerović.
Prema evropskim standardima, o izboru sudija ili javnih tužilaca, disciplinskoj odgovornosti ili imunitetu, ne bi trebalo da odlučuje izvršna vlast, već Visoki savet pravosuđa, kao nezavisno telo. Međutim, kod nas on nema ulogu kao slične organizacije u svetu.
"Mislim da je apsolutno neophodno utvrditi jasne kriterijume i merila tih kriterijuma za izbor sudija, tj. učiniti taj postupak transparentim, obezbediti mehanizme zaštite. To je nešto što još uvek nije postignuto i na tom polju će morati da se preduzmu određene mere i ako mogu da prognoziram, čini mi se da će tu možda biti jedna od primebdi od strane EU", rekao je Hadžiomerović.
Biće potrebno desetak i više godina kako bi se dostigli evropski standardi. Jedan od prvih koraka je izrada nacionalne strategije za reformu pravosuđa koja je u toku, a ministar pravde Zoran Stojković najavljuje i izmenu i donošenje još 56 novih zakona. Međutim, stručnjaci tvrde da nije dovoljno samo doneti zakone, već ih poštovati i primenjivati u praksi.
