Izvor: RTS, 12.Nov.2013, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do reforme PIO fonda
Reforma Republičkog penzijskog fonda moguća je samo ako se toj instituciji vrati imovina na koju polaže pravo, uvedu nov menadžment i organizacija Fonda, tvrde u Radnoj grupi za restrukturiranje Fonda.
Radna grupa za restrukturiranje Republičkog penzijskog fonda tvrdi da je reforma fonda moguća samo ako se toj instituciji vrati imovina na koju polaže pravo, uvedu nov menadžment i organizacija Fonda.
Takav stav dobio je podršku i eksperata Međunarodne organizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rada, koji upozoravaju da je za održivost penzijskog sistma neophodno efikasno upravljanje imovinom. U Radnoj grupi procenjuju da je Penzijski fond plasirao više od 10 milijardi evra u različite kapitalne projekte, u kojima nema vlasnički udeo.
Penzijski fond je sedamdesetih godina bio rezervni državni budžet iz kojeg se zahvatalo i šakom i kapom. Tada je za svakog penzionisanog, četvoro zaposlenih uplaćivalo doprinose, pa su od viška građeni vodovod u 55 opština, Klinički centar, 30 banjskih i 180 rehabilitacionoh centara.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije rekao je da je dovoljno samo da se preračuna tržišna vrednost te imovine.
"To je već dovoljno da bude udeo penzionog fonda da se strateškom partneru srazmerno njegovom udelu u revitalizaciju svega toga srazmerno da njegov deo", rekao je Rajić.
Tako bi Fond mogao da računa na revitalizaciju banja i ozbiljan prihod od dividendi.
Procenjuje se da je udeo Fonda u banjama oko pola milijarde evra. Već su donete četiri pravosnažne i četiri prvostepene presude.
Valerijan Kadijević iz Radne grupe za restrukturiranje Fonda PIO rekao je da se nada da će svih preostalih 30 sporova biti rešeno u nardnih godinu, godinu i po dana u korist fonda.
U tom slučaju, dotacija iz budžeta mogla bi da bude prepolovljena u dogledno vreme. Zbog povećanja stope doprinosa pala je na 42 odsto, ali je privreda time dodatno opterećena. Zato je za manjak u Fondu potrebno drugačije rešenje.
"Samo je pitanje da li takvo rspoloženje postoji, nažalost nisam siguran da li je takvo raspoloženje i u samom menadžmentu fonda PIO., što ne znači da se neće promeniti", rekao je predsednik Radne grupe i član UO Fonda PIO Slavenko Grgurević.
Pojedini stručnjaci smatraju da za priču o uvećavanju imovine državnog penzijskog fonda kroz investiranje, nije pravi trenutak. Posebno u zemljama u razvoju.
Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže da je činjenica da pojedine razvijene zemlje jesu pristupile kapitalizaciji imovine fonda.
Međutim, kako je rekao, one su to uradile 80 i 90-ih godine prošlog veka kada je demografska situacija bila bolja, a što je još važnije razvijene zemlje imaju visok nivo upravljanja javnim sredstvima za razliku od zemalja u razvoju poput Srbije.
Tako su razvijene zemlje novac iz penzijskih fondova ulagale da bi se uvećao, dok se kod nas u isto vreme trošio za najrazličitije namene.
Izgrađeni objekti su obezvređeni, pa mnogi procenjuju da imovina o kojoj se priča vredi mnogo manje. Za isplatu penzija, svakog meseca potrebno je oko 50 milijardi dinara.
