Izvor: RTS, 12.Dec.2015, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako đake privoleti knjizi
Profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji Ružica Marjanović kaže za RTS da je potrebno mnogo truda, više sluha nadležnih, ali i lični primer odraslih da bi se mladi podstakli na čitanje.
Dovoljno je da kratko vreme prestanete da čitate, pa da vas korov neznanja brzo zahvati, svojevremeno je zapisao naš nobelovac Ivo Andrić. U vremenu krize čitanja, svaki napor je vredan hvale. Ružica Marjanović, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << osnivač književnog festivala "Na pola puta", dobitnica je nagrade Vitez poziva, upravo zbog afirmacije čitanja.
Profesorka Marjanović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je cilj da se mladim čitaocima pokaže da postoji literatura koja je kvalitetna književnost i koja ih vodi ka ozbiljnim pitanjima, koja im pomaže da razumeju svet, da budu bolji i da razumeju ljude.
"Pokušavam, koliko je moguće u okviru programa koji imamo, da ono o čemu govorimo, da stalno nalazimo vezu sa društvom u kome oni danas žive i sa osnovnim pitanjem zašto se ovo mene tiče", kaže Ružica Marjanović.
Komentarišući povezanost lektire sa svetom u kome se živi, profesorka kaže da je svetska književnost svedena na minimum i da tu ima reprezentativnih primeraka, ali, napominje, promene u školskom programu rezultiraju sa još narodne i srednjovekovne književnosti.
"Zašto naša deca neće da čitaju, 60 epskih pesama u osnovnoj školi, pa opet u prvom razredu gimnazije. Nema Tomasa Mana, Brehta, Virdžinije Vulf", ukazuje Marjanović.
Ističe da nema mogućnosti izbora teksta unutar redovne nastave, da je moguće snaći se i nešto "provući", ali da to nije dovoljno.
"Vi možete da kažete, hajde da izaberemo decu koju svetska književnost zanima, pa to da radimo. Meni se to ne sviđa. Ja mislim da gde god je dobre knjige, treba je dostaviti do svakog deteta pa i onog što spava u zadnjoj klupi, koliko je moguće", kaže Marjanović.
Profesorka naglašava pozitivna iskustva sa festivalom "Na pola puta", koji u Užicu postoji već 10 godina, napominjući da taj festival sada predstavlja identitet škole.
"Književno veče na kome imate 150, 200, 250 mladih ljudi od kojih je značajan deo pročitao dela pisaca koji dolaze, te književne večeri su nekonvencionalne, drugačije i vode ih srednjoškolci", kaže profesorka.
Govoreći o tome koliko lični primer u porodici podstiče čitanje, Marjanović kaže da roditelji često dolaze žaleći se da deca ništa ne čitaju, ali napominje da se deca vaspitavaju po modelu.
"Kako, ja ih onda pitam, šta ste vi poslednje pročitali... Najčešće se ljudi malo postide. Ima slučajeva gde kažu ja čitam, ali oni neće, pa dobro, to je dečiji bunt, ali ne možete tražiti od svoje dece da rade nešto što vi ne radite", kaže profesorka Marjanović.
Marjanović kaže da đake interesuje šta profesori čitaju.
"Mnogo je slatko, nama đaci zaviruju u torbe da vide šta mi to trenutno čitamo. Deci često spomenem šta ja trenutno čitam i veoma je slatko, vidim kako se to zapisuje", kaže profesorka.
To znači, dodaje, da će neko potražiti knjigu.
"Moj profesor književnosti na fakultetu je govorio: 'Ja sam profesor književnosti od 0 do 24 časa i gde god me vidite možete da pričate o književnosti', i mi smo taj model preuzeli i negujemo ga", zaključuje Marjanović.
