Izvor: Politika, 05.Jan.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da slavimo praznik Hristovog rođenja
Danas se zanemaruje pravi smisao Božića – ljubav prema Bogu i ljubav prema ljudima, jer, po reči Hristovoj, tu se krije sav smisao našeg postojanja, kaže prezviter mr Aleksandar Đakovac
Prednovogodišnja groznica, posle samo nekoliko dana predaha, nastavila se u vidu predbožićne: opet redovi u prodavnicama, gužva na pijacama, tezge su umesto jelkama i ukrasima ispunjene badnjacima. Domaćini i domaćice žure da sve bude „pod konac”, sprema se božićna trpeza, detaljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čisti i sprema kuća, smišlja se čime će se darivati položajnik... Ali, ko ne želi da propusti smisao samog praznika, trebalo bi da proslavi radost praznika rođenja Hristovog u crkvi, na liturgiji. Potom, i u svom domu. Proslava Božića, na prvom mestu, mora da počne našim učešćem u Svetoj liturgiji, gde kroz pričešće ostvarujemo zajednicu sa Bogom i svima svetima, kaže prezviter mr Aleksandar Đakovac, glavni i odgovorni urednik „Pravoslavlja”, novina Srpske patrijaršije i član Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
– Što se tiče proslave Božića u domu, prvo na šta treba da obratimo pažnju jeste izmirenje sa svima sa kojima smo možda imali nesporazume, sećanje na siromašne i potrebite, domaća molitva. Danas se isuviše naglašava spoljašnja strana proslave Božića, a zanemaruje se njegov pravi smisao, a to je ljubav prema Bogu i ljubav prema ljudima, jer, po reči Hristovoj, tu se krije sav smisao našeg postojanja – ističe otac Aleksandar.
Naš sagovornik upozorava da je proslavljanje Božića pred opasnošću da bude banalizovano. Hrišćansko značenje praznika ugrožava potrošački mentalitet društva, koji ga sve više pretvara u dobru priliku za kupovinu svega i svačega.
– To se na Zapadu već odavno dogodilo i Božić je tamo za mnoge postao praznik koji suštinski, pa čak i formalno, nema veze sa hrišćanstvom. Da se ne zavaravamo, nije ni kod nas mnogo bolje, samo što je ovde Nova godina preuzela sve te elemente „sekularnog Božića”, dok je sam Božić nekako ostao privatna stvar vernika, pošto je država želela da ga stavi u zapećak. Danas se ljudi i na ovim prostorima vraćaju proslavljanju rođenja Hristovog, nadajmo se da će to proslavljanje biti praćeno i razumevanjem pravog smisla ovog praznika, što opet nije moguće bez učešća u bogoslužbenom životu Crkve. Ako u njemu ne učestvuje, čovek donekle može da nasluti šta mi hrišćani to proslavljamo, ali za njega to ostaje nešto spoljašnje i nekako strano – kaže otac Aleksandar.
Badnje veče i Božić imaju svoju specifičnu „koreografiju”, brojne narodne običaje, koji daju proslavljanju praznika Hristovog Rođenja posebnu čar i prijemčivost i čine ga omiljenim. U mnogim domovima peći će se česnica u koju će biti stavljena para za srećnog dobitnika kome se zalomi baš to parče, unosiće se badnjak i slama u kuću, piti dren sa vinom, dočekivati položajnik kao vrlo drag gost koji ukućanima treba da donese dobro. Verovanja na pretek: valja sve pozajmljene stvari i dugove vratiti na Badnji dan, za večeru treba pripremiti neparan broj jela, na Božić treba raditi one stvari koje su nam tokom godine zadavale problema kako bismo ih u narednoj godini lakše savladali, položajniku u nekim krajevima izmiču stolicu na kojoj sedi kako bi se sreća zakovala za kuću, a dobro bi bilo, kažu verovanja, posaditi i neku biljku, jer se veruje da će se ona sigurno primiti.
– Mnogi običaji koji se vezuju za Božić suštinski su dobri, a neki od njih, štaviše, imaju jasna hrišćanska značenja. Recimo, dočekivanje položajnika, ukazuje na dočekivanje Hrista, zapravo na nadu verujućih da će Gospod sigurno doći i ostvariti u istoriji carstvo Božije koje nam je obećao i darovao. Neki drugi, opet, ukazuju više na narodna verovanja: dren, na primer, simbolizuje zdravlje – ističe otac Aleksandar.
On objašnjava da su kroz istoriju mnogi narodni običaji čiji spoljašni čin nije izvorno hrišćanski, zadobijali hrišćansko značenje i bivali tako preobraženi i, s razlogom, prihvaćeni.
– Na istorijskom nivou, slama u kući i paljenje badnjaka treba da simbolizuju pećinu u kojoj je Hristos rođen i vatru kojom se ogrejao. Badnjak je obično od hrastovog drveta, koje iako trenutno deluje suvo, u sebi nosi život, kao što je Hristos, rođen kao čovek, istovremeno i istiniti Bog. Posle Božića, badnjak ne treba nikako bacati u kontejner. Oni koji nemaju uslova da ga spale u domu ili ispred njega, treba da ga čuvaju do naredne godine, a onda odnesu u crkvu, na Badnji dan, gde će biti spaljen – kaže otac Aleksandar.
J. Čalija
objavljeno: 06.01.2011.
